Piše: Blažo Davidović
Tuševi kote 504. I uvijek ih molim, pa nemojte u tangama, dajte molim vas, ovo je tiho, idilično mjesto, idite u Budvu, skoknite do plaže Zrče, gurnite sisu DJ Makjatu u herpes usta, samo mi nemojte širiti blud, pohotu, razvrat i perverzije na adresi koja je još jedina ostala revolucionarna u ovoj nekretnini koju pokreće Milo Đukanović. Ali, ne,ne i ne! Božemioprosti, znaju i u toplesu da se tuširaju pa,kao tobože, imaju spreman peškir.
Ponekad ih promatram i kontam jel mi se diže.
Ne.
Ali, to je zato jer sam ja stari, olinjali razvratnik, joint motam jednom rukom, a sa 77 diazepama od 10 mg, sa mjuzom “Mirzinog jata” odvozit ću do Piranskog zaljeva i natrag do Prevlake, tako da posjetim sva otvorena pitanja naših zatvorenih sistema.
Vratimo se na moje arhaičnofilmične tuševe. Zaštitni su znak kote 504.
Više se tu guzica opralo nego šta ih je napustilo lomovinu.
Pjevaju ispod tuša. Neki se i poljube, ajd to je ok. Ali, neću da se drpaju i da on nju pričepi uz šinu koju je moj prađeda ukrao dok se gradila pruga Beograd – Bar.
Ustajem rano noću…U tri, tri i po… Starački sindrom. Siromašni sindrom. Gledam dvije košulje koje mi je poklonila neka Bosanka iz Zagreba. Ralph Lauren, jebateled. Mjesecima ih gledam. Umrit ću, neću ih obući. Žaj mi je. Šporkat ću ih. A di ću ja sa njima, ovako smežuran, mlohav i nadrogiran?
I gledam te koše, moje bogtejebo, i da odem na popišamvamsenagranicu.com kad – nema interneta.
Skuvam kapućino i u 4 ujutro namjestim muda ispod jorgovana. I umalo dobijem infarkt. Računam, Skojevka se digla iz groba. Grinta, brontulaje, opet će mi spomenit ženetine i kako ništa ne znam sa rukanam. Ali, čije je drugo tijelo? Umro sam od straha. Leševi?
Zemunsko – budvanski klan?
Šta da radim sa dva mrtvaca u vrtu. Da ih zakopam?
Kad su se poćeli pomicati, laknulo mi. Gosti, e…. Turisti, jelte…. Beograđani iz kruga dvojke, majku im i oca dvojkastog!
Nemaju krevet? Vruće im je, a vani bilo friško.
Lipo.
Mirisno.
Sad mi je žaj jer im nisam pustija tuš na glavuše.
Nije meni lako. Evo i sad, ruke mi se tresu. Strašno sam plašljiv, a imam samo japanke i u njima ne mogu adekvatno trčati.
Jutros sam pljunuo hortenziju. Kubik vode dva eura? Dabogda vas voda odnijela!
Pljunem je još popodne, ali je bidnu unakazim jer je pljunem zajedno sa katranom.
Pa mi bude žaj.
radio gornji grad 
