Bog voli pesnike

ovde sam iako me ne vidiš
jer u dahu pesnik živi ne rekoh li ti
a ti
da, do mene si kada me izdahuješ
i znaš da sam besmrtan
iako ne želim da sam,
niti ću da budem,
a samo to srce,
u kome je Bog, samo da se odmori malo je htelo
da bude pesnik kada mu je dojadilo da bude Bog
i kada je sve usloženo
da bude mudar u jednostavnosti;
to srce samo,
sa dve komore, kako bi on mislio u njima
i dve potkomore da ga ja osetim
kada sa jednim krilom pluća
udišem život, a sa drugim smrt
i tužno ponekad
izdišem besmrtnost