GRAD PTICA

On je uz cestu na žutoj ploči imena znak
U vodama mu odraz neba i nadvijenih oblaka trag
Travne livade, blagi brežuljci, mirisan park, klupa drven prag
Polje žuta žita, do maka crvena mak.

A u njem se predodžba o meni tuđa,
Jer bijah ja Tu u snu i javi,
U pojam mog postojanja prerađa
I sve je pravilno kodirano, kod u mojoj glavi.

Ptice se u njem letom nebom odmaraju ostavljajući mi tek o povratku snove
Jer odavno ih u gradu nema ostavljajuć praznu promenadu
Krovove, stupove i međ njima žice, trgove
One lete više i još više skončavajuć u obrušavajućem padu.

Na rame moje tek koja sleti ticajuć moj nutarnji estuarij
Ptičjim mi kodom onom kodu u mojoj glavi
Stvara sliku grada ptica i mog uzleta ko i pada imaginarij
Moji sni, klupa, travnjak i crveni makovi, najednom sve plavi.

U gradu ptica, tamo ptica, psa nit mačke nema, tamo ni čovjeka ne nađoh
Već na nebu, nad poljem žuta žita gje do maka je crven mak
Poći mi je cestom ostavljajući ga za sobom ko aveti sama, tako pođoh
Prošavši na odlasku cestom osvrnuh se još par puta na dolazeći mrak i žuti s imenom znak.