Piše: Blažo Davidović

Uđe ti u krv kao najvažniji eritrocit. postane dio plazme, nastani se u mozgu, obavije dušu, sakrije se u srcu, uzrokuje tobože spontane grimase i nekako se stopiš sa njom, zavoliš je, ludo je zavoliš, jer znaš da ima i gore, i veće tuge, ali ova tvoja samo je tvoja, dio je tvog identiteta, nešto kao ime i prezime, kao jedinstveni tužni broj.
I onda me pitaju: Šta mi je? Nije mi ništa. Ma nešto jeste, šta ti je? Tko zna kad je ušla u mene i ostala, vječno će tu biti, trajnija je od ljubavi, postojanija od kiše, luđa od vjetra i nemirnija od sna.