SUVIŠE TE NIKAD, ZAFALI TE UVEK

Umnožiti dah je jedno, učiniti svojim nešto posve drugačije. Sve kuda ja, ovako nesvoja i noćna, mogu da te ukradem jeste srce oluje. Važniji od delova koji te čine, dušo, jeste način na koji si složen u dah.Vaseljena ima svoj pokvareni, divni, sinhroni plan. I treba nas. Koje je boje aroma vriska? Postoje usta veoma žedna sile, vanredno luda od sebe. Postoji mnogo pravaca šake. I samo jedan smer. Ćuti dok gledam u sebe. Ništa romantičnije od kvantne fizike, sve je večno, sve se privlači, mi i kad nismo – jesmo. Nisam sve rekla i stigla. Rukama, rebrima, kolenima. Jednom kad iščupam ovo svoje srce rukom kroz grlo i bacim ga na ulicu da pobegne slobodno, a ne da me steže i grebe iznutra po rebrima!