A danas pišu iz duševnih bolnica

Kaže da je preosetljiva
I da će da je puste kada joj stabilizuju stanje

Nešto se mislim, postoje svratišta za stvari
Skuplja se ovo ili ono
Za ove ili one
Svako tamo odnese ono što mu ne treba

Postoje svratišta i za pse, mačke

A gde je svratište za ljude?

Gde čovek može da pronađe ono što mu treba?

A da ga pre toga ne zaključaju
Ne zalepe mu na čelo dijagnozu
I hrane lekovima neprekidno

Ljudi se leče od hipersenzibilnosti
Postaju, navodno, normalni
Hladni i bezosećajni
Šrafovi u društvenoj mašini koja savršeno radi

A da nije te, nazovi, bolesti
Mogli bismo reći zbogom svoj poeziji sveta

Nadam se samo da neće i mene da leče, i izleče

Do tada hvala mojoj “poremećenosti”
Za svu umetnost koju mi je dala