Zamislite Dostojevskog kako ostavlja u zalagaonici sve što ima, samo da bi mogao da se prehrani? Ili kada svakodnevno dolazi u poštu, u Nemačkoj, u nadi da će da stigne pomoć iz Rusije, i nikako da dođe.

Ili velikog Tolstoja kako na maloj železničkoj stanici umire bežeći od porodice i žene?

Ili Ničea kako plaća prostitutki u nekom evropskom bordelu, nesposobnog da samom sebi pronađe ženu?

Zamislite Ivu Andrića i Momu Kapora kako u istoj školi u Sarajevu ponavljaju sedmi razred. U istoj školi, samo Kapor četrdeset godina kasnije. Zamislite njih dvojicu, onako ranjive i nadarene, kako su se osećali kao ponavljači?

Zamislite kako Hemingvej nakon pada iz aviona, u 62oj godini, u nemoći svog novonastalog stanja puca sebi u glavu? I to na vrhuncu svoje slave.

Ili zamislite Puškina, tada najvećeg pesnika Rusije, kako gine u besmislenom dvoboju od neuporedivo spremnijeg oficira Dantesa? Dantesova ćerka je Puškinovu sliku, kao ikonu, držala na zidu, i stalno je prigovarala ocu da je pucao u srce Ruske kulture.

Ili zamislite Ljermontova koji je prošao slično kao Puškin? Samo što je Martinov kada je shvatio koga je ubio tražio da ga sahrane bez ikakvih obeležja zbog griže savesti koju je osetio.

Ili zamislite Nikolu Teslu kako mu je najbolji sagovornik jedan golub? I kako poslednje godine života provodi u dugovima i siromaštvu zaboravljen.

Ili zamislite šta je prolazilo glavom Branku Ćopiću dok je leteo sa Brankovog mosta?

I sada, nakon svega ovoga, kako god da se osećate, koliko god da ste veliki, genijalni i slavni

Razmislite samo kako je bilo njima, takvima

I biće vam bar malo lakše

Zato što su pobedili čim čitate ovo o njima

A i vi ste, očigledno

Znači da vas je promašio Dantesov metak

Da niste bili u avionu sa Hemingvejem

Da imate bolje sagovornike od golubova

Da niste pazarili sifilis poput Ničea

Da vam zalagaonice još uvek nisu sve uzele, a ni kockarnice

Da sa Brankovog mosta još uvek niste zabeležili svoj poslednji skok

I da za razliku od Ive i Mome, vučete neuporedivo manje traume iz škole

Ili se bar nadam da je tako