Ovako, sve što radim, a radim sve više
Je da onog budućeg Mene,
Ostarelog i nemoćnog, ne dočekam samog u sobi,
Bez topline doma i dečije graje.

Svaka moja pesma je pozivnica prijatelju da me tada poseti,
Ili nekoj bivšoj ljubavi koja me upravo ljubi,
Ili nekom bivšem meni, da me podseti kakav sam sve bio.
Ili nekim novim mladićima, da me vrate u dane koje sada živim.

Pripremam se za starost, još u mladosti.
Pripremam se za kraj, još na početku.

Godine su zaustavile mnoge uragane.
Prigušile su i najmoćnije vatre.
I moje će, mada im se neću olako dati.

Realno sam imao sve uslove da prođem kao i drugi,
Da biram između ovih i onih stranaka,
Da biram između prava i ekonomije,
Srbije i zapada,
Guče i Egzita,
Ovoga i onoga…

Ovako, mogu da izaberem sve.
Da pišem o svemu,
A da mi niko ne stoji nad glavom.

A vi, budući!
Vi, koji još niste ni u najavi,
Posetite ostarelog pesnika,
Bilo za života, bilo kraj njegove humke!
Ni tada neće biti u stanju da vam pozajmi novac,
Ali inspiraciju ćete uvek pronaći.

A vi, sadašnji,
Tek tada ćete shvatiti pravu moć poezije!
Tek tada, kada sve drugo prođe.