Želim da pričam o tim predrasudama svima, naglas
To je kao kada izađeš iz živog blata
Ili lonca u kome si se kuvao godinama
Dobrovoljno
I udahneš slobodu kao najlepši cvet

Sve je u glavi, definitivno
Posebno kada je stomak zadovoljen

Svet definitivno nije ono što ti kažu da jeste
Niti ono što te uči škola, tradicija, religija
Ma kakvi, to je samo ugao gledanja
Najčešće iskrivljen naopako

Svet je onaj unutrašnji osećaj
Ona dubina i jedinstvo
Sila koja spaja sa apsolutom
Onaj glas koji progovori, poput božanskog
I neprekidno vuče čoveka napred

Shvatiš da je život jedan performans
Slika sa milion lica i naličja
I da je onaj kosmos u tebi, za tebe
Veći od čitavog kosmosa
Zato što kroz njega postojiš, dišeš i voliš

Svaki čovek je predstavnik ljudskog roda
Kao i Hrist, Buda, Leonardo, Dostojevski, Tesla

Ako sam već predstavnik ljudskog roda
Zašto ne bih davao najbolje tom ljudskom rodu?
Kao gorepomenuti

Ako je već svaki čovek predstavnik čovečanstva
Od skitnice do umetnika, od latino plesačice do doktora, specijaliste
Zašto ne bi davali najbolje čovečanstvu?

Potpuno nevažno ko su i gde se dešava njihova priča
Potpuno nevažno koja im je misija određena
Ili su je sami odredili

Dati najbolje i najuzvišenije
Dati radost i smisao
Dati ljubav i razumevanje

To je izazov, a ne mračiti zamračeno
I stvarati uvek nove gluposti koje će da zagade već zagađeno

Zlo je dosadno, kao i mrak, mržnja, glupost
Svako može tom stazom, najmanji problem
Ali dobro, ta veličanstvena sila koja objedinjuje sve
Poput sunca
Neprocenjiva je!