Čekaš zakazane termine mesecima, a nekome je već sređeno.
Ostaje ti samo da stojiš po strani i ćutiš.

Konkurišeš za poslove koji će pripasti drugome.

Obraćaš se ljudima koji će na finjaka da te odbiju.

Moljakaš one koji ti se u dubini duše gade.

Sve se pretvara u farsu, a ti stojiš po strani i ćutiš.

Ako podigneš glas obezbeđenje će te ukloniti.
Ako nastaviš da se buniš, prebiće te.

Ostaje ti samo bes, gorčina, nemoć…

Niko te ne pita za tvoje kvalitete, šta sve znaš i možeš
Koliko si, u stvari, vredniji i nadareniji od drugih
O ljudskim i da ne pričamo, koga to još zanima

Tako sam i ja godinama ćutao
Zato što su takva pravila, zato što, navodno, tako treba

I onda shvatiš da su pravila za budale da ne prave gužvu
Posebno u društvu kakvo je trenutno naše

Napokon sam počeo da podižem glas
Da se borim za sebe, i ne samo za sebe
I svakodnevno naletim na neku plaćenu budalu da me ućutka

Ali bar znam da me ne mogu praviti budalom
Tek tako, kao pre

Sve ređe stojim po strani i ćutim
Krivo mi je samo što sam i u pobuni sve usamljeniji

Kako god da okreneš, ćutao, svađao se
Izgleda da je danas čovek uvek na gubitku