Piše: Minja Bogavac

– Halo, Deda Mraz?
– Da, izvolite.
– Bila sam dobra cele godine pa sam htela da se raspitam šta mogu od vas da očekujem.
– Samo nam kažite šta bi vas usrećilo i mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da vaše želje ostvarimo.
– Sjajno. Da li vršite kidnapovanja? …
– Kidnapovanja?!
– Da. Otmice. Skupite nekog s ulice i dovedete ga kod mene. To.
– Ne, to ne radimo… Prosto, ljudi imaju svoja građanska prava i prava na…
– Da li vršite oduzimanje građanskih prava?
– Kako to mislite?
– Tako lepo: prvo oduzmete nekome pravo da bude gde on hoće, a onda ga dovedete. Da li to radite?
– Ne. Svako ima pravo na slobodu izbora.
– OK. A da li imate način da neko poveruje kako je slobodno izabrao da bude tamo gde ja hoću da bude?
– Mislite na neki oblik manipulacije?
– Pa, da. Recimo: hipnoza. Ili ispiranje mozga. Ili lobotomija.
– Ne, ne, ne, ne. Nikako ne.
– A da li imate neki način da to uradite meni?
– Kako to mislite?
– Pa, tako… da ja recimo pristanem da mi se oduzmu izvesna prava, a da vi onda učinite da ja promenim svoje želje, u skladu sa zakonom… Zapravo: mene da hipnotišete. Uz moj pristanak. To možete?
– Mislite da ćete se od toga osećati bolje?
– Da, zapravo, da… Bila sam dobra cele godine i sada samo želim da se osećam bolje!
– Ali, gospođo. To nije stvar naše službe. Za takve stvari su izmišljeni lekovi i droge…
– A da li vršite kućnu dostavu lekova i droge?
– Šta vam pada napamet! To je ilegalno!
– Znači vi radite samo legalne poslove?
– Da. Apsolutno.
– Ali, u čemu je onda razlika između vas i bilo koje prodavnice?
– U tome što mi svoje usluge ne naplaćujemo.
– Znači ne možete čak ni da mi pošaljete neke pare?
– Novac se ne poklanja, gospođo!
– Onda stvarno ne možete ništa da učinite za mene!
– Znate šta… s obzirom na vaše želje… mislim… proverite: da li ste zaista bili dobri cele godine…
– Jesam. Bila sam dobra, ali nisam uvek bila dobro. Razumete?
– Da. Često nam stižu takve prijave.
– Stvarno? I šta onda radite?!
– Pošaljemo čokoladu, plišanu igračku ili cveće.
– I onda?
– I onda se ljudi oraspolože!
– Zbog čokolade?
– Zapravo, zbog pažnje… Ali, to očigledno nije proces koji ste vi u stanju da razumete.
– Je l znate šta Deda mraze?
– Šta? Recite!
– Ja sam oduvek mislila da vi ne postojite.
– Vaš problem.
– Moj problem. A da li vi rešavete takve probleme?
– Ne, ali imamo telefon izuzetno dobre duševne klinike. Možda bi trebalo njima da se javite? Da popričate?
– Znate šta. Ja ću sad samo da pustim neku muziku i da pozovem prijatelje!
– To je dobra ideja, gospođo.
– I meni se čini. Ako ne pomogne, javiću se kasnije.
– U redu… Samo vodite računa da je nama danas ogromna gužva… pozivi su dugo na čekanju, a od ponoći su sve naše jedinice na terenu… Možda je bolje da odmah zapišete?
– Neka. Biću ja OK!
– OK, gospođo. Srećna Nova godina!
– I vama gospodine. Sve najbolje.
Tu tuuuu…

Naravoučenije: LAKO JE NE VEROVATI U DEDA MRAZA, KAD IMAŠ MUZIKU I PRIJATELJE!