AJ’ SE LIBIMO

Imam želju toliko jaku da je prosto nemoguće da je samo ja osećam. U tom smislu, izvinjavam se nedužnima. Ja i dalje, kad ne mogu da se setim neke reči, izmislim svoju i ubeđujem ljude da postoji, nego oni nisu čuli za nju.
Najviše bih volela da sam neka nečasiteljka časa. Danas sam primetila da neke kuće pored kojih svakodnevno prolazim nemaju samo prizemlje nego još i spratove pa čak i krovove. Odakle im?
Baviću se izradom ramova.. napraviću izložbu sa nekim bezveze slikama i nikome neću reći da su, u stvari, ramovi na izložbi. Ljudi su izašli iz pećina kad im je ponestalo mesta za crtanje…