OD DRVETA NE VIDIŠ ŠUMSKO VOĆE

Pomirišem parfem, bljak, ostane na meni ceo dan, zavolim ga, ne prestajem da ga nosim. Tako i sa ljudima, samo prihvatiš da si glup. Kad sedim u nezgodnom položaju, pa posle ne mogu da se pomerim. Ne mogu da se setim da li je tako uvek bilo ili sam stara. Ma, treba sve u životu da se slavi ako se već ne oplakuje.
Lagano skidam odgovornost sa sebe, dok u pozadini čujem fado.
Nekad ga pravim od blata. Ni nalik sebi kada ga gledam iz daljine. Ispucala forma bez suštine, kaljava na kiši, prašnjava na suncu…Vidiš koliko si visok bez nekog, pa bereš trešnje.
Naslagala sam slova za zimu. Vreme je da se založi reč.