NE ŽURIM

ne žurim. zašto žuriti?
sunce i mesec ne žure: i pravo čine.
kad žuriš to je kao kad bi da istrčiš ispred nogu
ili poskočiš i hteo bi da preskočiš senku.
ne; ne znam da žurim.
kada ispružim ruku, dosegnem tačno
donde gde mi dohvata ruka –
ni santimetar dalje.
dodirnem samo gde dodirnem, a ne gde mislim.
mogu sesti samo tamo gde jesam.
a to je smešno kao i sve apsolutno istinite istine,
ali najsmešnije je što mi uvek mislimo na nešto drugo.
i živimo odvojeni od svoje stvarnosti.
i uvek smo van nje jer smo ovde.

(Priredila Daša Stojanović)