ČOVEK KOJI JE ZAŠIO PISMO U SVOJ DŽEP,
NA LEVOJ STRANI GRUDI

Sećam se,
jednom si mi dao smisao,
ali su mi džepovi bili probušeni.
Najgora uspomena mi je ono
kad je odlutala lopta
tvoje nerođene dece do mojih nogu.
Ne znam ni ime da ti prepešačim..
jer tako lepo ti ide
i još bi lepše
da me nije strah
da mi nežnost prste ne izopači,
jer meni je hrabrost uvek bila neverna
i nikad ne znam zašto mi podiže bradu..
Prenesite mu
“da je vojska spremna
i da ću na svaki pokušaj da uđe,
narediti da se puca!”
Mali znak pažnje:
ne spominjem te mirnim vodama.