GDE SAM JA BILA KAD JE ON PIŠAO U NIJAGARU

mogli ste me videti
kako se celo leto skrivam iza zelene zavese
i idem zajedno sa dostojevskim
da prokockam poslednju kap krvi
a onda u ljubljani kako se švercujem u gradskom prevozu
da stignem na posao peračice sudova u dajdamu
a posle nekoliko meseci
videli biste me kako centriram točkove u rogu
i umalo gubim ruku pritisnutu tegom koji točak steže
mogla sam da vam se ukažem u cankarjevom domu
kako plačem zbog neke ljubavne scene iz opere
neki od vas su me možda videli
kako vešto iskošenim slovima pišem
ime i prezime umrlog na traci koja krasi venac
a neki pak kako zavodim momka na hercegnovskoj plaži
i lažem ga masno kako je najpoželjniji na svetu
samo zato što mi se tako prohtelo
a malo i zbog opklade sa drugaricom
da ću da ga smuvam u tri koraka
a pre svega ovoga
videli me još tamo neki kako pečem posnu picu
u ateljeu matije vukovića
i dok moj tadašnji čita moje pesme
naslonjen na jednu skulpturu
matija se smeši i priča kako bi bilo divno
izvajati baš moje noge i taj ukras od osmeha
koji nosim još od prvog plakanja
niste me mogli videti
kako rađam decu normalno kao sve žene
ja sam svoju decu rađala malom crvenom olovkom
dok je on pišao u nijagaru
i mislio kako je osvojio svet
ja sam bila ovde i čekala ga da dođe
posle dvadeset godina da dođe
i da mi kaže
ne bi bilo dobro da smo zajedno pišali u nijagaru
imam osećaj da bismo se tada mnogo svađali
a jedno o meni ne zna
ja se nikad ne svađam
ja samo zaćutim
i tako prećutala sam mu tih jebanih dvadeset godina
i zamisliću da ih nije bilo
i počeću pesmu iz početka