Piše: Stefan Simić

– Znaš draga, ti i ja smo u ozbiljnoj vezi, i bilo bi dobro da kažemo jedno drugom još sada da neće sve biti savršeno, da ćemo imati teške momente, da ćeš ti sigurno želeti da odeš od mene, ili ja od tebe, ali, verujem da ako se dogovorimo oko svega, sada, na početku, da ćemo biti spremni na ono najgore… –
– Znam dragi, slažem se sa tobom, ti si zaljubljen u mene, i idealizuješ me, a ja znam da budem i sebična, i odvratna, i gruba, i pokvarena, i sva nikakva… –
– Ti? Ma ne verujem ti, ja tebe volim svakakvu.. –
– Znaš, stariću vremenom i neću ti biti privlačna kao sada…
– Ma daj, ti ćeš meni uvek da budeš lepa. Nego, znaš ima jedna stvar koju ti nisam rekao o sebi, mislim da je sada trenutak.
– Znaš ima jedna stvar koju ti nikada nisam rekao, mislim da je sada trenutak. –
– Koja? Kaži.–
– Znaš, ja sam u mladosti spavao sa starijim ženama za novac, od toga sam se izdržavao. –
– Jooj dragi, užas, kako si mogao? Hajde da su mlađe, pa i da razumem. Iskreno, i ja sam radila nešto slično, kada sam studirala predložila sam nekim momcima da mi plate za odnos, oni su imali para, razumeš, a tako je najlakše zaraditi. Beograd je veliki grad, u njemu sve može da se sakrije, nikada me niko nije provalio. –
– Čekaj, stani, ti meni tek sada kažeš da si se bavila prostitucijom?
– Da, nego kada? I ti si to meni upravo priznao. Zašto se sada čudiš za ovo moje?
– Ali to nije isto, ti si ipak žensko.
– Zarađivali smo na isti način, i ovi moji nisu bili matori, naprotiv. I to nije bila nikakva ljubav, radila sam to iz koristi, za novac, posao kao i svaki drugi, sve je u glavi. –
– Razumem te, mada mi nije svejedno. Ne mogu tebe da zamislim kao prostitutku? Uhh.
– Znaš, ima još nešto, mene su jedno vreme privlačile žene, razočarala sam se u muškarce, tražila sam se, i bila sam samo sa njima. Prvo sa drugaricama, posle se taj krug proširio, to su mi bila važna seksualna iskustva, samo što me to više ne privlači. Muško je, ipak, muško.
– Razumeš?
– Ne, ne razumem, pred brakom sam sa ženom koja je radila kao prostitutka, još je bila i lezbejka. Šta ću još da saznam? Da si rođena kao muško.
– Ne pretereuj, sve je za ljude, bitno je kakva ti je duša…
– Duša, aham. Znači bila si lezbejka? Ako nešto ne shvatam, ne shvatam homoseksualce. Meni je to bolesno, odvratno, neprirodno.
– Sve ti je danas, dragi, manje više neprirodno. Otkako su Adam i Eva uzeli onu jabuku sve je krenulo naopako, ali sve što je zabranjeno to je i slatko. Znaš to i sam, zar ne?
– Znam, draga, ali hajde da probaš jednom, više puta, a ti si to radila godinama, ko zna sa koliko si žena bila.
– Prihvati me ovakvu kakva jesam, ili idi.
– Dobro, idem… –
– Ne, čekaj. Zamisli da ti kažem da sam spavala pre tebe sa svakim ko mi se ponudio? Da sam ih imala 100 recimo? Ne, 150. Kako bi onda reagovao?
– Ne bih to mogao da podnesem. Ne bih tebe mogao da zamislim kako radiš ono sa stotinama njih, pa to bi onda izgubilo svaki smisao, i ljubav, razumeš, to nisi ti.
– Kažem ti, dragi, ovo su, ipak, bile žene, mi to radimo suptilnije. A i nećeš valjda na njih da budeš ljubomoran?
– Kažem ti, ovo su, ipak, bile žene, mi to radimo suptilnije. A i nećeš valjda na njih da budeš ljubomoran?
– Kada si ti u pitanju mogu. –
– Ma daj, to je bilo samo zezanje, mada žena zna nešto što većina muškaraca ne zna. –
– Haha, u pravu si, zato sam ja sa tobom u vezi, a ne sa nekim muškarcem… –

Leži zaljubljeni par u svom krevetu, uzima ih polako alkohol i otvaraju se jedno drugom…

– Znaš dragi, postoji nešto što ti nisam rekla. Ovo je veče iskrenosti, i ako sve ovo uspeš da shvatiš ti si savršen muškarac za mene. –
– Kaži, slobodno, sve razumem. –
– Imala sam nekoliko abortusa u životu. –
– Molim? Ostala si trudna od onih žena. –
– Ma ne, nego bilo je tu tipova raznih, znaš, i nismo se pazili, ali klinka sam bila… –
– Dobro, koliko si imala? 17?
– Manje. –
– 16? Imala si šesnaest godina.
– Ne baš, to je bilo uoči mog šesnaestog rođendana, neka žurka je bila, jooj bolna tema, hajde da preskočimo to molim te. –
– Znam dušo, ali ne možeš sve ovo sada da mi kažeš, ovako, odjednom?
– Dobro, reći ću ti sutra.
– Ne igraj se sa mnom molim te…
– Zašto? Zar nisi rekao da treba da se spremimo za najgore, i da će posle sve da bude lakše.

Nije bilo svejedno ni jednom, ni drugom, nastavili su da se otvaraju.

– Kada smo kod zabranjenih stvari, da li znaš da sam jedno vreme bio na drogama?
– Moooolim? Kojim drogama?
– Probao sam sve i svašta, znaš onaj period oko dvadesete kada ne znaš šta ćeš sa sobom, i onda eksperimentišeš. –
– Znam, nego kako se nisi navukao? To je opasno čoveče.
– Iskreno, jesam, držalo me to, ali me moji skinuli kada saznali, preselili smo se, imao sam takvu kontrolu da više nije bilo šanse da ponovim. Ubili bi me oni, a ne droga.
– Uhh, da si ostao u tome mogao si da stradaš.
– Znam. Dobro je.
– I ja sam imala jednu scenu, reći ću ti iskreno ali obećaj mi da nećeš nikome da kažeš.
– Ma neću, šta ti je?
– Imala sam jednu drugaricu, tada najbolju, Marija, bile smo nerazdvojne, i…
– Nisi valjda vodila ljubav i sa njom?
– Ma jesam, nego nije to bitno za ovu priču. Slušaj. Marija je bila pred brakom, imala ozbiljnu vezu sa jednim momkom, i nas dvoje, on i ja, završimo jedno noći, i shvatimo koliko je Marija, u stvari, nebitna. –
– Uradila si to najboljoj drugarici?
– Nije to baš tako kao što se čini. Imali su njih dvoje stalno probleme u vezi, i znala sam njenu stranu priče… Jedne noći sam se tajno videla sa njim, sa željom da čujem i njegovu stranu. Stvarno sam htela da im pomognem kao prijatelj.
– Haha, i pomogla si im? Vidim.
– Nije, slušaj, njih dvoje su bili umorni jedno od drugog, znaš one veze koje se vuku još iz srednje, a i ja sam, iz čiste radoznalosti, htela da proverim da li je njemu stalo. Međutim tako brzo su nas ponele strasti da mi je sve bilo jasno…
– Ali kako možeš? Upropastila si im vezu.
– Znaš, svesna sam toga, ali ti nisi žensko, pa ne možeš razumeš. Kod nas žena uvek postoji neki rivalitet, i volimo da probamo ono što je tuđe. A to sa njim je bila savršena prilika…
– Ali to je bolesno, otišla si u krevet sa momkom najbolje drugarice.
– Jesam, samo, zar ne misliš, da i ona to ne bi uradila meni, samo da je mogla?
– Bolje da ćutim.
– Nije se on bunio, rekao mi je da mu je to bila jedna od najlepših noći u životu, stvarno je bilo fantastično. Rekao je da sam ga spasila. A i ona, iskreno, nije zaslužila jednog takvog muškarca.
– Saznala je za to? Rekli ste joj?
– Ma ne, zašto bismo? On kada je video sve čari slobode, raskinuli su.
– A vas dvoje?
– Dobro kada već sve hoćeš da znaš. Viđali smo se jedno vreme, više onako, kućna varjanta, ali nam je stalno Marija bila pred očima. Više nam je to bila neka vrsta hira i osvete prema njoj.
– Osvete prema njoj?
– Znaš, nisam ti rekla, ona je bogata, inače jako sebična osoba, njeni su joj sve pružili i nije morala da grebe kroz život kao ja…
– Ti si, vidim, baš grebala. I zato si joj se svetila?
– Između ostalog, ali i ne kajem se, spasila sam i nju i njega, stvarno nisu billi jedno za drugo.
– Šta je sada sa njom? Udala se.
– Ona i udaja? Marija i udaja, haha, ti si lud? Od tada se potpuno promenila, ne glumi više finoću kao ranije, sada se predstavlja kao jedna savremena uspešna žena, i, koliko znam, ne planira da se udaje jer orgonski ne podnosi muškarce, osim da ih koristi i blati u svakoj mogućoj prilici. –
– Prava feminiskinja?
– Ma kakvi, prava frustrirana žena na pragu četrdesetih koja ne zna šta će sa sobom…

Razgovor je postajao sve ozbiljniji. On preko nekih detalja nije mogao olako da pređe, a ni ona.

– Čekaj, kaži mi iskreno, zašto ti uopšte hoćeš da se udaš za mene? –
– Ne znam, naživela sam se, probala sve, i sada hoću da se skrasim sa nekim. –
– Sa nekim, bilo kim? –
– A ne, sa nekim posebnim kao što si ti mili… –
– Ali kako mogu da ti verujem nakon svega što si rekla?
– Kako mogu ja tebi da verujem? Na istom smo.
– Ali zašto si mi se predstavila onako nevino i naivno.
– A zašto si se ti meni predstavio kao muškarac bez mane, koji ludački i strasno voli, stvorio si utisak da pored tebe mogu da imam sve?
– Zar ne možeš? A i to je deo igre zavođenja.
– Aham, a ono što sam ja tebi radila na početku, javljala ti se, nestajala, glumila zauzetost, to nije bio deo te igre?
– Ali ti si lagala…
– I ti si, dragi, lagao…

Ništa ne košta u vezi kao iskrenost, posebno kada ne ide ljubavi u prilog…

– Da li ti mene uopšte voliš?
– Iskreno, ne znam. A ti mene?
– Navikao sam na tebe, ako je to ljubav, onda te volim.
– Da li si se nekada zapitao šta ti i ja tražimo zajedno?
– Jesam, hiljadu puta, ali ti mi stvarno odgovaraš, zanimljiva si, realna, privlačna kao retko koja, osećam se dobro pored tebe. A ti?
– Takođe, a i veruj mi, da je u pitanju neko drugi odavno bih otišla, ti bar znaš šta hoćeš.
– Znaš, volim te, bez obzira na sve što si mi rekla večeras.
– Volim i ja tebe, i hajde malo manje da budemo iskreni, a više da se volimo. Važi?
– Važi, nego hajde ovako. Da jednom godišnje otkrivamo jedno drugom po jednu lošu stvar iz prošlosti? To je mera koju možemo da podnesemo.
– Znači ima još loših stvari?
– Naravno da nema, samo da se potrudimo da za koju godinu ti i ja ne postanemo ta loša, najgora stvar jedno drugom. Obećavaš?
– Obećavam.

Nakon nekoliko minuta ćutanja, i gledanja u zid, okrenuli su se jedno ka drugom, pogledali se i rekli.

– Znaš dragi, sve sam ovo izmislila da proverim da li me voliš, i da li bi ostao sa mnom bez obzira na sve?
– Navukla si me znači?
– Nisam, samo mali ženski test. Moraš da se navikneš na to da bi bio sa ovakvom ženom. Samo, ono spavanje sa babama za pare, haha, to nikada neću da ti oprostim.
– I ja sam izmislio, i drogu, i to, samo da vidim tvoju reakciju.
– Lažeš?
– Svega mi. Mali muški test. Moraš da se navikneš na to da bi bila sa ovakvim muškarcem.
– Stvarno si lud.
– I ti si. Čekaj, i na kraju nisi spavala sa momkom tvoje najbolje drugarice, i uništila im vezu?
– Dobro, to jesam, ali to se ne računa, to je, ipak, nešto drugo, a i ne razumeš ti žene…
– Da, da, to je nešto drugo…

U međuvremenu je svanulo, zateklo ih je divno januarsko jutro budne u krevetu. Divno januarsko jutro, ali ni približno tako divno kao njihova veza.