ако ништа друго

ми се још надамо лепим варкама
а свраке уредно гракћу по жицама
и вреба загушљива мемла овога века
и почиње да бива хладно
наизуст хладно
и поноћ је понекад само
као после добро извршних задатака спас
и глас неког кроз тунел промуклог црчка
јестив је
мајке су нам биле статуе
а очеви креатори илузија
овај је век уосталом као и сваки претходни
појео своје године
и још вари сузе у лонцу наших маглених успомена
што смо их у закопчаним грудима
чували до данас
а данас
данас је нови дан
и све ми се чини као да је негде нека свадба
требало би бити срећан због неког
требало би свој животопис укоричити
можда неком затреба упутство
како треба са собом обавити разговор
пре него што почнеш да цуриш кроз решетке
овог слинавог дана
ако ништа друго