Zgađeni kapelmajstor kome je stalno hladno
U naše vreme, kaže, sve prokišnjava
Ne postoji to ćebe koje bi moglo
Ne postoji to otvoreno čelo
A jednostavnost je glupa
Sveštenici, učitelji, sudije
Grudi žena
Moja krhkost se, kaže, i dalje smrzava
A ova ulica zaudara na istrunule perike
Ipak, grudi žena, ponekad
Ne znam zbog čega pristajem na sve to
Mogao sam u toplom bečkom mermeru
Na sicilijanskom pesku
Jedan neprekidni voz tutnji mi pod prozorom
Samo još ja stanujem u toj ulici
Vetar i čađ, hladan vetar koji nosi čađ
Ovo je, uostalom, vreme kada pijem tabletu
Nema te tablete koja bi mogla
Možda ipak grudi nekih žena
Umnožavam se do beskraja
I moje fotografije postaju prozirne
Na njima se već ocrtava tumor koji ću jednom dobiti
I moja se krhkost smrzava
U sobi neprijatno toploj, ipak ramena
Imam pet čula i upotrebljavam ih na zebnju
Nagore je noću
Svu energiju trošim na zagrevanje svog sna
I zato sada ovaj umor
Umor koji raste sa nadmorskom visinom
I obrnuto je srazmeran blizini pakla
Ako me pravilno razumete, ako me pratite
Ja sam čovek sasvim običan i ne tražim mnogo
Jedino što ne volim to je voz ispod prozora
Jedino što tražim to je ćebe koje bi moglo
I te zvezde zarivene u moje zidove
One prodiru neprimereno duboko i čine da se kolebam
Ipak, sanjao sam nekakvo zimsko cveće, duboko ispod snega
Recite mi, kako je to moguće
Kristali obešeni na suvim granama
To ne može biti u vezi sa osećanjem u ramenima
Preko tog snega blještala je tišina
To ne može biti u vezi sa tutnjavom ovog voza
Grudi žena, tek one, čine da sam danima bolestan
Nepregledne livade koje ne postoje
Heksametri, ditirambi, nesnosna zvonjava
Večeras imam želju da se zavučem ispod kreveta
Možda je tamo toplije.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
(Iz knjige “Sličice iz života kapelmajstora”)
radio gornji grad 
