zavodnica 

zavodila sam muškarce raznorazne
rečima koje su titrale u ustima
kotrljale se neutaživo kao zrele novljanske maslinke
i naučile me kako se ljubi
kao nabrekle breskve trudne na dojci vremena
zavodila sam
bila sam kapljica vode što klizi niz omamno telo
cvetne dražesi afrikanca
odbeglog iz plemena nikad ucrtanog na karti
u kojem žene još uvek gole na sisi uspavljuju dojence
i gde kiša svakog popodneva zaspi u paprati i utrobi drveća
do nezamislivih dubina sna
bila sam jutro u zenici priče o ljubavi od koje krepaš
ako u nju ne poveruješ
zavela sam dvaput žutog kosookog pijačnog cara
do ludila sam ga zavela
a sama sam za njim posekla vene i polako iscurila
jednom ispod drveta života a drugi put u debeloj senci jorgovana
jedan mi je slovenac oprostio moju ćirilicu
gutao me je kao vatru i sočno srpski psovao zemljinu kuglu
od siline miline koju je mnome u sebi pronašao i zavoleo se
jedan rumunski pesnik kao ugarak crn
napravio je hram od moje kose
i mrtav pijan do bezglasja crkao na kraju pesme koju nikad nije završio
zavodila sam iz dosade iz beznađa iz besmisla
užasom prolaznosti pomognuta nemošću probodena
nabreklim dojkama tišine naterana
isterana iz duše dana bez cvrkuta fijuka vetra i klokota vode žive
zavodila sam smrknuta i plodna čuđenjem
kako sve ide u vraga ako si sam
zavodila sam sebe kako zavodim muškarce
i kako uživam u sebi uzdignuta njihovom lažnom snagom
koju im poklanjah kao teško zadobijen život usred pustinje bez oaza
zavodila sam a ne nađoh moć
do u ono u šta sam sigurna
da
ako ikada prestanem da pišem
biću mrtva do smrti