Gde si ti to dosad bio
a ja pisala pesme po porudžbini
pravila od tuđih treptaja neku piramidu
na kojoj si se fotkao sa nekom lepom ženom
s kojom živiš u prividu tvrdeći kako je to to
a ne znaš da je to stara priča bila još od prvog slovaiz tuđih drhtaja kroz moje pesme naš je zemljotres tresao
i iz stranih priča sklepanih na brzinu i s nogu
po porudžbini za muvanje zgodnih dugonogih plavuša
uz gutljaje nečeg što ošamuti i prilepi se za jutro
kao ono kad ne spavaš pod teretom tuđih emocija

gde si ti to tada bio
dok sam lovu ređala kao tarot
misleći kako sam ulovila nešto
a svaki normalan čovek zna da je to ništa

stvarno gde si bio
da mi praviš natalnu kartu
i ubodeš olovkom u neku tačku i kažeš
evo ovde ovde ćemo se sresti ti i ja
a ja vrisnem od same pomisli
da je eto sve ono što sam drugima za druge pisala
u meni kao bašta se rascvetalo na prolećnoj kiši uzbuđenja
čak i kad me ne gledaš u oči kad mi pričaš
krijući ono što znam
a i ti znaš da znam
al ti treba vremena da smisliš odgovor
koji takođe znam
al neću da ti kažem da znam
čekam