Činilo se, tada, da mnogo gubim, svi su to mislili
Govorili da ne znam šta radim
A samo sam dobijao

Sebe pre svega, svoje misli i vreme

Čovek veruje da bez mnogih stvari ne može
Da toliko toga ide zajedno sa njim
A može, i ne samo da može nego i mora
Čovek jedino ne može bez sebe

Što se manje vežeš, manje si vezan
I staze života su prohodnije

Kako je divna ta sloboda kada samo ustaneš i odeš
Kada te preplave zraci sunca napolju
Kada, odjednom, prestane nešto u grudima da te guši
Kada u čitavom svetu vidiš svoje dvorište
Dok se ostali natežu i prenemažu
Dok se ostali ujedaju i dave jedni druge

A ti samo imaš potrebu prećutno da im kažeš
A nekada i na sav glas
Da se nose od tebe što dalje

Tako sam ponosan na neke svoje odlaske
I napuštanja
Posebno, kasnije, kada vidiš koliko si bio u pravu
I koliko bi samo stradao da si ostao

Čovek treba tačno da zna kada da ode
U protivnom, samo se vrti u krug

Samoća, nekad, koliko god bila nemilosrdna
Ima jednu apsolutnu vrednost koja se zove
Sloboda

Kao i priliku da, napokon, urediš život po svom