UNAPRED SMISLIM ŠTA ĆU DA KAŽEM U AFEKTU

Sizif ne zna ništa o upornom pisanju rečenica, koje se, taman kad dođu do tačke, brišu. Poezija je nasilje, obrnuto nije obavezno. Kad shvatim šta me je zasmejalo, to postane zaseban predmet smeha. Prolećno spremanje: brisanje pamćenja, kačenje planova mačku o rep, usisavanje dima, ispiranje mozga pesmom, slaganje s netačnim iz dosade…
Solipsizam zatvaram u drugu sobu i naredim (u)mu da ne laje.