Da li ima veće šarene laže na svetu od horoskopa?

Piše: Stefan Simić

Sve može da se dokaže, u svemu ima simbolike, ono što tražiš to ćeš i da nađeš. I suprotno, naravno.

Čovek osmišljava svoje postojanje u kosmosu, traži rešenja za svoju malenkost.

U vidu bogova, religija, zvezda, traži svoje mesto u svemu tome, i vidi sebe neuporedivo većim nego što stvarno jeste.

Iz perspektive čoveka sve je moguće, ali iz perspektive kosmosa šta je čovek?

Ne ni zrno peska, nego zrno zrna zrnceta peska.

Mene stalno nepoznati ljudi na osnovu datuma rođenja tumače putem horoskopa, numerologija, i ne znam sve čega. Šalju mi čitave opise mene samog, a da pre toga nismo razmenili ni reč.

Sretao sam se sa masom profesionalnih vidovnjaka u životu, govorili su mi da su na mene bačeni čini, crna magija, i ostalo. Posle su mi, naravno, uspostavljali račune.

Pre nego što sam počeo da pišem niko mi nije rekao da imam “dar” za pisanje.

Čovek je ono u šta veruje, ako veruje da postoji ono što ne postoji, to, neminovno, u njegovim mislima postaje realno.

Čovek traži šeme putem kojih opravdava svoje postojanje. Svako se pronađe u nečemu. Famozna rečenica – ima nečega sigurno, je najdvosmislenija metafora na svetu koja sve opravdava.

Ne, ljudi. Nema, najčešće, ničega, ima samo ljudskih projekcija, kompenzacija, halucinacija, mašte, i ostalog. Čovek sve stvara, i čovek gradi kultove, religije, magije, i ostalo. Postoji placebo efekat, postoji sugestija i autosugestija, postoje interesi i borba za opstanak gde sve postaje roba na tržištu koja treba da se proda, a postoji i hipnoza i mentalna navlačenja na 1001 način.

Postoji ogroman energetski potencijal u čoveku koji u nekom smeru već mora da se razvija, ali tražiti u svemu višu silu, splet unapred određenih okolnosti je besmisleno. Ako je sve određeno samim rođenjem, isključuje se mogućnost slobodne volje, slobode izbora, slučajnosti…

Nije čovek, pojedinac, iz kosmičke vizure uopšte bitan. Visiona može i bez čoveka i bez naše planete. Ali čovek ne može bez sebe samog, i zato sve to smišlja i izmišlja da bi opravdao svoje postojanje.

Sve može bez svega, samo što čovek da bi opstao mora putem saznanja da izgrađuje “racionalna” objašnjenja kako bi mogao da funkcioniše i osmišljava nešto što samo po sebi nema nikakvo značenje.

Ljudi mora u nešto da veruju, da stvaraju sveta mesta i institucije, i da se za nešto drže viseći nad provalijom svojih strahova.

Čovek se razvijao milionima godina unazad. U tom procesu evolucije imao je razne stupnjeve svesti i umišljao je dosta toga.

To što mi vidimo samo sebe, ne znači da samo mi postojimo. To što mi vidimo samo nas same, i ljude oko nas, ne znači da smo mi centar sveta, osim što smo centar vlastitog sveta.

Čovek, neminovno, traži rešenja za svoju krhku prolaznu egzistenciju, traži stvari za koje će da se uhvati, jedna od njih je i horoskop.

Stalno se projektuje u prošlost da su živeli neki mnogo pametni sveznajući ljudi koji su znali rešenje za svaki problem. Ali opet su nestali. Nema ih. Ostavili su odgovore, ali ne i rešenja.

Nisu stvari tako komplikovane kao što se čine. Čovek ih komplikuje, i silne kulture koje se prepliću međusobno stvaraju jednu kolektivnu protivrečnu zbrku.

Što silazim dublje vidim odgovor samo u ljubavi, u beskrajnoj ljubavi koja oslobađa svih mogućih strahova, i sve sam dalje od priče o postojanju viših sila koje se brinu o meni, ili o bilo kome drugom.

Ljudi su isuviše opsednuti sobom, svuda traže rešenje za svoju nesreću, pokušavaju da objasne sebi, i drugima stanje organizovanog haosa u kome se nalaze. I horoskop je jedan od najlakših načina, svima dostupan, lako svarljiv i razumljiv.

Sve postaje nauka, bukvalno sve, od pripremanja hrane, vođenja ljubavi, tako i do uticaja zvezde na ljude.

Statistike kažu da je u II svetskom ratu poginulo preko 50 000 000 ljudi, da li je i njima to pisalo u horoskopu?
40 000 dece umire dnevno od gladi, da li i njima to piše u horoskopu?
Na svakih pola minuta u svetu se izvrši jedno samoubistvo, da li i njima to piše u horoskopu?

Kažem, čovek mora da smišlja, izmišlja, i projektuje, kada ne može da nađe rešenja za svoju krhkost u sebi, ili oko sebe, on mora da traži u bogovima, zvezdama.

Pogledajte životinje, one se bar ne opterećuju oko toga, a isto okončavaju kao i ljudi. Isto vare hranu kao i ljudi. Isto se razmnožavaju kao ljudi. Isto imaju srce, krv, mokraću, kao i ljudi.

U genetskom smislu razlika između životinje i čoveka je minorna.

Čovek je racionalno iracionalno genijalna životinja, i to je najbolja moguća definicija čoveka.

Čovek je i dalje neotkriven, neistražen, i poseduje silni potencijal, beskrajni, ali to što nešto ne možemo još uvek da objasnimo ne znači da treba da se odnosimo prema njemu kao prema višoj sili.

Zato je najbolji odgovor do koga sam došao ljubav, i oslobađanje od strahova i stereotipa koji ne dozvoljavaju čoveku da diše punim plućima.

Kada čovek izađe iz mentalnih matrica u kojima većina živi spoznaje jedan sasvim novi svet, i u svemu oko sebi vidi izvore slobode, kao i beskrajni potencijal ljubavi, ljudskosti i lepote…

Za to nisu potrebni nikakvi horoskopi, nego ogromna volja koja treba da se razvije u nama samima kako bi mogla da neprekidno budi ljude oko sebe, a samim tim i da ih oslobađa.