Pre nekoliko godina preležao sam mesece u krevetu, noga u gipsu…
I kada je sve to prošlo, kada sam prohodao, usred leta, krenuo sam vozom za Beograd. Presedeo sam nekoliko stanica u praznom kupeu, nakon čega je ušlo pet maturantkinja, budućih studentkinja, koje su se vraćale kući, sa mora. Preplanule, polugole, u najlepšem životnom dobu…
Mesecima nisam video ništa žensko, niti bar nešto nalik ženi. Falio mi je devojački dodir, i sve devojačko više od svega.
Kada padneš u krevet tek onda vidiš ko ti je prijatelj, a ko ljubavnica. Najčešće niko.

Uglavnom, posmatrao sam, krišom, njihove grudi i bradavice kako se ocrtavaju ispod tesnih majica pripijenih uz telo.

Zatim njihove butine, gola ramena, otkrivene stomake, obline koje su kreirale najlepše ženske siluete.

Sve na njima je budilo u meni takvu strast i požudu koju u životu nisam osetio.

Jedva da smo razmenili nekoliko reči. Sedeo sam u sredini, od šest mesta, dok su parfemi i mirisi mladosti svake od njih opijali i zavodili.

Nisam znao koja je od koje lepša. Dve crnokose, dve plavokose, i jedna ošišano na muško čije je lice posebno dolazilo do izražaja.

Da se ne lažemo, želeo sam ih, svaku od njih. Kada čovek nema, ni ne bira. U normalnim okolnostima dopala bi mi se samo jedna, najviše dve, ovako, moje gladne oči i željne ruke pristale bi da se miluju sa svakom.

Značilo mi je sve njihovo. Pogled, dodir, pažnja, boja glasa… Nisam znao kako da se postavim od uzbuđenja koje me je sve više obuzimalo.

Višemesečno ležanje je od mene napravilo neprivlačnog muškarca, ubledelog, udebljanog. I samom sebi sam bio odbojan, mogu samo da zamislim kako sam izgledao u očima drugih.

Samopouzdanje mi je bilo na minimumu, a one pune života, u godinama kada se seksualno otkrivaju, i kada pažljivo skupljaju avanturu za avanturom.

Iskreno, jedva da su me primećivale, dok sam ja bio opijen njima.

Iako nisu imale ni dvadeset, ponašale su se kao da njihov ljubavni život traje decenijama. Pričale su o momcima, letovanju, ludovanjima…

Želeo sam ih sve više, svaku od njih. Svidelo mi se sve njihovo.

Kada je čovek dugo bez žene izgubi svaki kriterijum.

Ne znam da li su mi bile lepše dok sam ih gledao, ili zamišljao.

Videle su da se nešto dešava sa mnom, samo što su toliko bile zanešene svojom srećom da su ih moje jedva izgovorene reči malo doticale.

U jednom trenutku smo razvili ležajeve u kupeu, i legli svi zajedno. One su bile umorne. Ne sećam se da sam ikada osetio veći erotski naboj. Nisam mogao da zaspim. Nemoćno sam uzdisao što ne mogu da ih dodirujem i ljubim. Čim bih sklopio oči u mislima su me opsedala njihova prelepa mlada gola tela, nežnost, zagrljaji, toplina.

Ne smatram sebe perverznom osobom, ne, više se radi o maštovitosti… Bio sam opčinjen njima. Osećao sam se kao žedan kome ne daju vodu. Kao gladan kome ne daju da zagrize, a oko njega najlepša hrana koju je ikada video.

Budila se u meni uspavana zver dok sam ih gledao, sve ono mesecima potiskivano.

Malo je nedostajalo da dostignem vrhunac i bez najmanjeg dodira.

Zaspale su, i nesvesno prebacile ruke preko mene, i noge. Osetio sam zadovoljstvo iako sam bio ukočen i preplašen.
Pošla mi je u više navrata ruka da pomilujem neku od njih, ali mi se, vrlo brzo, u strahu, vraćala.
Jedna je tako divno mirisala da sam prislonio glavu pored njenog vrata, i zamišljao kako je ljubim.

Nisam mogao da se izborim sa stidom zbog svog izgleda, nedovoljnog samopouzdanja, ubledelosti, ukočenosti.

Onda mi je jedna okrenula leđa, i pribila se uz mene, onako do kraja. Zagrlio sam je nesvesno, od pozadi, i primakao joj se kao da vodimo ljubav.

Ne znam da li je nešto osetila, znam samo da je u meni ključala takva strast da sam bio pred erupcijom…

Milovao sam je od pozadi, tiho, nežno, najlepše što sam mogao da ne pomisli svašta. Stiskom ruke mi je pokazala da joj to prija, i da nastavim. Prigrlio sam je i osetio celu. Njene butine, vrat, ramena, grudi. Očigledno je i njoj nedostajalo nešto slično čim mi je tako olako dozvolila da je dodirujem.

Uživao sam sa njom, a da nisam ni znao kako se zove.

Nije ni svesna koliku mi je uslugu učinila. Kao da je znala…

– Ima Boga – rekao sam pobedosno u sebi – ima ga, čim mi je omogućio nakon višemesečnog robovanja da nekoliko sati provedem u raju, sa ovakvim devojkama… –

Rastali smo se vrlo brzo, nastavio sam i dalje da ih gutam pogledom, samo što sam neuporedivo više ličio na muškarca. Nesigurne reči pretvorili su se u šarmantne komentare, i muško – žensku igru koja je, odjednom, dobila svoj pravi tok.

Vratile su me u život, a da toga nisu bile ni svesne.

To su žene, kada ti dozvole da uživaš u njima, i sa njima, a ne da od toga prave dramu, nego kada te puste da ih voliš. Da se volite zajedno.

Siromah u meni je napokon bio nahranjen, glad i žeđ zadovoljene, uspavana zver mojih nagona probuđena, dok je muškarac, onaj pravi, konačno stao na noge.

Možda i jači nego ikad do tad.