pesma koja cepa grlo

odredi nas tako nepoznat scenario
greške u borama
i jahač sa neba sleteo pravo u moj poljubac
onda ti posve normalno sanjareneje na klupi u parku
u senci svetlosti koja je sve pre nego taština
detinje su ovo radosti kroz sito poklapanja prosejane
ispao dragulj u kamenu u šaku dovoljno da stane
odredi me kafa i dodir kolena ispod stola
i konobar koji se smeši slici isprepletanih ruku na drvenom postolju
šešir pleten veštinama brdjanke i pod grudi ugravirano zatišje pred buru
odredi me
koga li je sve ljubio ovaj nestvarni stranac koji je mojim jezikom
isplakao dve devojčice divlje i graciozne kao srne
gde sam se ja tada odredjivala i od koga sam se tada odrodila
da sada ovde upadnem
da me tako stvarno ima
a da ništa nema osim daha što mi veze po vratu ogrlicu
a ja se šepurim uverena da sam ja ta koja je ovo sada tu
koga li je ovaj nestvarni stranac u snu zaprosio
kad sam ja crtala po kori hleba vapaj
da dodje takav kakav je meni i da mi kaže
dušo ništa na ovom svetu nije tako magično kao ti
ko li je sve ovo ovako napisao
pa smo likovi čas komični čas tragični
i ko li je dovoljno smeo da sve ovo pročita
i da odredi kojem žanru pripadamo
u noći kad smo iskrenošću posekli vene veku
u koji smo duboko zašli