Desetaru, daj vojsci voljno

 

gorčino badema

sve manje mesta za te

u jeziku moje zemlje

 

divovi više ne pevaju ode

oblaci ne upućuju na smisao

nikakve drame u smeni sunca i meseca

 

hor aveti (tiho i zlobno):

ovaj jezik zna da zbode

ovaj jezik mrzi zgode

ovaj jezik samo broji

viče naši, ne zna moji

 

uvek sam voleo reke koje teku na jug

one druge

s podozrenjem sam gledao

 

sad to više nema značaja

s rekama, severnim i južnim

iz moje zemlje otiče moj jezik

 

hor aveti (tiho i još zlobnije):

ovaj jezik zna da zbode

ovaj jezik mrzi zgode

ovaj jezik samo broji

viče naši, ne zna moji

 

postiđen i umoran idem da spavam

poslednja linija odbrane jezika je san?

 

Elis Bektaš

(iz knjige Margine)