Oni koji su poznavali Bogdana Denića pamtiće njegovu upornost, hrabrost, nenametljivu erudiciju i ogromnu energiju. Bio je omiljen u širokom krugu poštovalaca i prijatelja koje je okupljao u svojoj kući na Braču

Bogdan Denić, jugoslovenski sociolog, umro je u Splitu u ponedeljak 28. marta. Rođen je 1929. u Sofiji, u diplomatskoj porodici, u Drugom svetskom ratu bio je borac novozelandsko-australijskih jedinica i komandovao je vodom izviđača. Kraj je rata dočekao u Beču, u činu poručnika.

Sa ocem, koji je bio član Vlade Kraljevine Jugoslavije u bekstvu, 1946. emigrira u Ameriku. Radio je najpre kao fizički radnik na dokovima Njujorka, potom kao metalo-kovač. Bio je aktivni član sindikata metalskih radnika; kasnije se preseeljava u San Francisko, gde se uključuje u borbu za ljudska prava i u pokret koji se protivio ratu u Vijetnamu.

Bio je izuzetno aktivan u borbi za crnačka prava, a kao član jedne od američkih socijalističkih partija, bio je i prijatelj Martina Lutera Kinga. Kao borac za prava afroamerikanaca, hapšen je i zatvaran desetak puta, a dva puta je hapšen i kao sindikalni aktivista.

Predsednik Partije demokratskih socijalista bio je 11 godina, a nakon penzionisanja i njen počasni predsednik i predstavnik u Veću Američke socijalističke internacionale.

Završio je studije sociologije na Univerzitetu Kolumbija, gde je i doktorirao sociologiju, a političke nauke doktorirao je na Sorboni. Do penzionisanja je radio na Univerzitetu grada Njujorka, bio je i naučni savetnik Centra za evropske studije tog univerziteta, a uža specijalnost bili su mu politički terorizam i multietnička društva.

Od 1967. više meseci svake godine provodio je na Braču, u Supetru. Tamo je organizovao Školu demokracije, a osnivač je nevladine organizacije Tranzicija za demokratiju (TOD) koja filijale ima u Beogradu, Zagrebu, Splitu i Prištini.

Napisao je 22 knjige i veliki broj naučnih radova i članaka.

Bogdan Denić ostavio je duboki trag u Srbiji i Hrvatskoj, doslednim antinacionalističkim angažmanom, na početku i tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Bio je dosledni, beskompromisni kritičar režima Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića, istinski antifašista i levičar.

“Radniku treba objasniti da se zastave ne jedu i da se stane na rep lopovima, koji su se obogatili na račun njihove borbe. Nije vas osiromašilo srpstvo u Hrvatskoj, vas su osiromašili vaši nacionalisti, koji su Hrvatsku krvavo, krvavo opljačkali, to treba reći radnicima. Ne zatvara se škver zbog Srba i nije proizvodnja pala maltene na nulu zbog Srba. To trebaju govoriti i SDSS i SDP. Srbi trebaju isticati socijalnu problematiku i reći: nisu u zadarskom zaleđu problem Srbi, to zaleđe je pasivan kraj!”, naglasio je u jednom od poslednjih intervjua.

Oni koji su poznavali Bogdana Denića pamtiće njegovu upornost, hrabrost, nenametljivu erudiciju i ogromnu energiju. Bio je omiljen u širokom krugu poštovalaca i prijatelja koje je okupljao u svojoj kući na Braču. (e-novine)