Piše: Edit Glavurtić

Vraćamo se sinoć kasno iz Mc¨ Donaldsa, kad u prolazu između dviju zgrada kakvih petnaestak metara pred nama pojavi se crna mačka, i ležerno kako to već mačke znaju, presiječe nam put.

Uh, kud si se baš sad pojavila, pomislim ja i produžim korak.
U istom trenu požuri i on.

Vidim da me je pročitao, pa potrčim da stignem prije njega. Potrči i on.
U štiklama nisam imala nikakve šanse.

„Dobro, zašto si trčala?“
„Pa putuješ sutra u Sisak, pa sam mislila, ja doma slikam, neka „pređe peh“ na mene. A zašto si ti trčao?“
„Zato što ne vjerujem u te gluposti s mačkom, pa sam te htio preteći.“

Toliko o ozbiljnosti zrelih ljudi. Ni je na „vjerujem“ u crne mačke, ali opet?

Da vidimo što će nam dan donijeti…