MENI JE VAZDA “BOŽE SVAŠTA!” ZVUČALO KAO PORUDŽBINA

Poslala sam poruku. Od moje krvi i mesa. Biftek za tebe noćas. Svež. Od reči tek izvađenih iz temperature mog tela. Ujede li me još jedna tvoja reč, pustiću ti romane iz svoje glave. Zarobiće te zauvek. U mom dvorcu reči su sluge bez gospodara. Nema suvišnih emocija i sve miriše na retke travke. Budi mi noćna straža…
Postavi me, mimo protokola, pored sebe na presto. Kada dođe kraljica, tiho ću da se iskradem i vratim među boginje.
Zajahala sam klatno sata, sedim tačno iznad vremena. Otima se kao mustang. Ne verujem da ću ga ukrotiti, ali neće ni ono osedlati mene…
Te reči koje nikad neće biti izgovorene. Ko ih čuje nek zagrli glasnika.
Znam ja priču o “vrapcu u ruci…”, ali zar taj “golub na grani” mora da zna pesmu kojom može da me kupi?