Ljudi Drvo i Ljudi Krov

Ugrubo rečeno, na svetu postoje dve vrste ljudi.
Ljudi Drvo i Ljudi Krov.

Ti ljudi žive zajedno, jedni pored drugih. Mogu biti prve komšije, mogu biti ista porodica, mogu čak i da se zaljube i naprave porodicu, a veruje se da neko vreme mogu i da budu srećni. Ipak, razlike među njima su suštinske. Toliko suštinske da postaju ogromne i da je, zapravo, tragedija to što žive jedni kraj drugih, što mogu biti prve komšije ili porodica, što imaju dovoljno istog genetskog materijala, da bismo ih posmatrali kao jednu vrstu. Kao ljude.

Ljudi Drvo vole da pred kućom raste drvo.
Ljudi Krov vole da na kući bude krov.
Ljudi Drvo vole da se drvo zove lipa.
Ljudi Krov vole da krov bude čist.
Ljudi Drvo pišu lepu poeziju.
Ljudi Krov redovno plaćaju račune.
Ljudi Drvo puste psa da trči po dvorištu.
Ljudi Krov vode psa na uzici kod frizera.
Ljudi Drvo prave žurke i nerviraju komšiluk.
Ljudi Krov prave popravke i nerviraju komšiluk.

U vreme kad lipa cveta – Ljudi Drvo prosto polude:
mirišu lipu, gledaju krošnju, vrti im se u glavi.
Ljudi Drvo se u ovo vreme zaljubljuju.

U vreme kad lipa cveta – Ljudi Krov prosto polude:
peru šoferke, čiste terase, vrti im se u glavi.
Ljudi Krov se u ovo vreme sekiraju.

U vreme kad lipa opada – Ljudi Drvo postanu setni:
možete ih videti kako se valjaju po opalom lišću. Melanholija.
U vreme kad lipa opada – Ljudi Krov postanu vredni:
možete ih videti sa grabuljama, skupljaju lišće na gomile. Akcija.

A onda dođe zima.
Ljudi Drvo prave sneška i prave klizu.
Ljudi Krov čiste sneg na ulazu u garažu.

Zima je mirno vreme. Svi ljudi slave praznike.
Kada se vide, jedni drugima, ljubazno čestitaju.

U vreme kad lipa počne da lista – Ljudi Drvo čitaju knjigu.
U vreme kad lipa počne da lista – Ljudi Krov uzmu testeru.

“Šta ste to uradili?!”, plaču Ljudi Drvo.
“Samo smo sredili dvorište.”, kažu Ljudi Krov.
“Ali, to je bila Lipa!”, vrište Ljudi Drvo.
“Ali, nismo imali sunca.”, kažu Ljudi Krov, “Nismo imali svetla i udarala nam je u Krov!”

Tu prestaje svaka rasprava, a dobrosusedski odnosi biće odloženi, na neko vreme. Jer Ljudi Drvo imaju svoje argumente. Kao što i Ljudi Krov imaju svoje argumente.

Jer Ljudi Drvo veruju da lipa čuva kuću.
A Ljudi Krov znaju da kuću čuva ključ.
I Ljudi Drvo veruju da je Lipa više biće.
A Ljudi Krov ne mogu te paganske budalaštine.

U vreme kad lipa bude trebalo da procveta, sunce će grubo pokucati na prozor. Svetlo će biti jako i jasno, da boli, kao što boli oko, bez trepavica. Svetlo će biti pogodno za slaganje računa, a poezija? … Nju ćemo pisati kada padne mrak.

Neće biti fleka na šoferkama, neće biti lepljivog na pločicama.
Pločice će biti čiste i mirisaće na deterdžent.

Ljudi Krov neće imati zašto da se sekiraju.
Ljudi Drvo neće imati kako da se zaljube.

I živeće, jedni pored drugih, jer “Ništa lično, komšinice”.
Živeće i jedni drugima čestitati praznike.
Srećan Božić, Uskrs… Srećna slava.
Srećan Međunarodni dan Planete Zemlje!
Dobrosusedski odnosi će moći da se nastave.
Zato što su i Ljudi Drvo i Ljudi Krov ipak ljudi.
A Planeta je lepa i dobra. I ima mesta za sve.