istina ima i ruže trn 

istina rašiva šavove
po sredini iscepa mrak
nas zakrpi i zalepi
bez kao novi smo tad
istina je plodna slavonija kajkavsko slovo i vruć hleb
i moje vrleti magle kopaonika što deca je kliskom buše
istina je vrisak od dodira bez dodira
rane na kolenima svetaca u kelijama iz naših ćelija stvorenih
istina je kad me zanosom odneseš do postelje skineš cipele
i kažeš
u stopalo ću da se pretvorim
pa kao u pesmi o marku
triput skočim do grada ti doskočim
da mi ne veneš ružo