ŠIRIM PANIKU. VAŠA PANIKA, MOJE RUKE.

Kad čujem taj glas sve se u meni bosih nogu dočeka na travu. Nehotice me danas podsetio koliko sam već godina izbrojala. Evo, sad sedim, zatvorila sam sva vrata i prozore, vreme da ostane napolju. Mogu da budem upamćena, ali to mojoj smrti neće biti važno. Munjevita promena teme. Ćutimo. Pa onda ponovo.
O, da.. veštice postoje. Đavo nam sedi na pragu, iskrene suze su uvek molitva i ne zaboravite da pljunete. Tri puta.