Piše: Blažo Davidović

Babica je to tajnovita, mistična, presudna i čudna, svi je znaju, nitko je ne poznaje, svu đecu u Crnoj Gori porodila je ona. I kad se neka trudnica, crvena u licu, namrgođena, znojava i zadihana konačno porodi, Babica prihvati dijete u ruku, podigne ga visoko i presudi : Svuđe ! Ili odredi : Niđe ! I tako vam se život formira, ili ste svuđe ili niđe. Nakon odluke, Babica otpije gutljaj Nikšičkog, obriše brkove i ispali tri metka iz pištolja (znak da je pravoslavno).

Slušao sam ljude, skitao svijetom, pročitao ponešto, tu i tamo zapisivao, ali tu ljudsku rasu, takvu sortu ljudi – funkcionera, možete sresti isključivo u Crnoj Gori. Rodili su se kao funkcioneri, ali nije to metafora, neka pjesnička akrobacija, to je bukvalno tako. Naša Babica zna posao. Od malih nogu oni su lideri, vođe i vizionari. Prvi u selu, prvi u gradu, odani izviđači, blagajnici u sedmom razredu, članovi žirija za izbor Miss mokre majice, tajnici lovačkog društva, aktivisti marksističke biblioteke, bogobojazni predstavnici crkvenog odbora lokalnog manastira, predsjednici mjesne zajednice, odbornici lokalnog parlamenta, suosnivači Društva za promatranje ptica, mentori pčelarskih zadruga, kinološki suci, suci porotnici, aktivni članovi partijskih odbora, pododbora i nadodbora, napišu i poneku kolumnu, skoknu do Vlade, oni su u svim komisijama, državnim organima, uključujući i državna muda, u svim tijelima i službama.