Piše: Žarko Jovanovski

Ljudi zaista misle, da meni puca kurac zbog političke situacije (u zemlji). To nije istina. Ja sam izrazito zabrinut zbog političke situacije (u zemlji). Evo, jučer sam bio toliko zabrinut da sam zaboravio vezati žnirance na lijevoj tenisici. Pa sam skoro pao na cesti kao neka vlada. Sada čujem mnoge kako me optužuju, dok čitaju ovo sranje – “zašto baš na lijevoj tenisici?” I to ima veze s politikom. Da mi se barem odvezala desna tenisica. Tako bih se mogao nekako izvlačiti. Ali ovako – ništa ne pomaže – sada svi znaju da sam desničar.

Veći dio vremena ja sam ljevičar. Ne zbog toga što jesam ljevičar nego zbog toga što mi je većina prijatelja lijeve političke orijentacije. “S kim si, takav si” – rekli bi oni koji se razumiju u politiku. Jednom sam, osamdesetih, bio sa samim psima na cesti. Tada sam bio politički orijentirani pas. Jednom sam čak bio u moru pa sam bio – riblje orijentiran. Ne dao bog da se nađem na kavi s nekom ženom. Biti ću proglašen feministom ili čak ženom. Ali ja bih volio biti žena! Nemam ništa protiv toga da budem žena!

Dobro, ovako se zaista vidi da nemam pojma o pojmu što bih trebao biti nego me stalno određuju događaji oko mene. Ja sam – kako se to kaže(?) – politički pervertit. A nisam! Jebo me bog! Ali sada je kasno za definicije i opravdanja. Ja sam desničar, jer mi se odvezuje lijeva tenisica (i gotovo!) i ponekad sam u moru pa sam riblje orijentiran.

Neki dan pijem pivo s frendom. On bi baš pričao o ozbiljnoj političkoj situaciji (u zemlji). A meni se to baš taj dan nije dalo. I nikako da mu objasnim da mi se baš ne da. Pokušavam fino, radim ekvidistancu prema lijevim i desnim kretenima u parlamentu, ali ne ide. Frend bi i dalje ozbiljno o politici. Po nekoj liniji koju je on zamislio. Ma shvaćam ja njega. Djeca ga jebu, žena ga pila i on ima plan kako izaći iz depre, a ja sam onaj koji ga sputava na tom putu. I on mi sada mora ispričati taj svoj plan za izlazak iz vlastite kome. Ma ja sam mu samo htio reći za pivom neke gluposti, onako životne – kako dolazi ljeto i pičke su na cesti ovih dana lijepe do boga, ali on bi i dalje o politici. Dobro, velim u sebi, ajmo pričati o jebenoj politici i uništiti si i ovaj dan. I onda smo pričali o politici, umjesto o pičkama na cesti i uništili si taj dan. Njegov plan je ostvaren. Moj baš i nije. Makar, moram priznati – to je najbolji frend i pristajem i na tako uništeten dan s njim. On ima popusta kod mene i s njim to može. S tobom, stari moj – teško to može proći.

Ima i gorih spika od priča o političkoj situaciji. Jednom sam mijenjao auspuh u radioni za mijenjanje auspuha i majstor me poslao u čekaonu da slušam kretene koji su dva sata pričali o Mandžukiću. Ja dva sata ne mogu pričati ni o smrti a kamoli o nogometu. Ali to je bila “muška spika” o nogometu s muškarcima i ja sam morao biti dio toga. Na kraju su me kreteni pitali za mišljenje. O Mandžukiću. Dvojio sam između odgovora kojim ih skupa s tim kretenskim nogometašem šaljem u tri mile pičke materine ili da im kažem da se slažem. I rekao sam im na kraju da se slažem s njima. Valjda zato što je auspuh bio gotov. Moj auspuh. Spasila me od debila i debilnih spika zgotovljena izduvna cevčuga na mom usranom autu. I onda mi se prilikom hoda prema automobilu odvezao lijevi žniranac na tenisici i tipovi su bili prestravljeni – mislili su da ja mislim da je Mandžukić desno krilo. A ja nemam pojma ni šta je ni tko je taj tip! A još su i bili uvjereni da sam konzervativni politički desničar. To me ovaj puta spasilo jer su i ti kreteni bili desničari pa bi mi razbili pičku kad bi skužili da sam ja swinger – malo ljevičar, malo desničar.

Ljudi mi ne vjeruju da ja zaista mislim da je politička situacija u zemlji ozbiljna. Ja, dapače, mislim da je toliko ozbiljna da pred ogledalom svakodnevno vježbam ozbiljan izgled kako bih bio odgovorni dio trenutka. Grčim mišiće iz sve snage da izgledam adekvatno. Ozbiljno. Onda se nešto desi u glavi i počnem se sam sebi kesiti u ogledalo pa prasnem u smijeh. Jebala te ozbiljna politička situacija da te jebala! Smij se budalo jedna! Makar sam sebi. A sebi se treba smijati. Nema druge.

Ponekad, ali samo ponekad skužim pred ogledalom da mi je otkopčan šlic i onda se uhvatim dolje i masturbiram divlje te svršim na (ozbiljnu) političku situaciju (u zemlji). Onda je lakše. Onda je zaista sve puno, puno, lakše.

Živjela Perestrojka!