moj heroj

moj heroj ume da iz oka mi izvadi mrak
i ne uvaljuje mi u zenice ostatke svoje prošlosti
kao ispljunute ugriske neukusne hrane
i ne podvaljuje vrlo visok stepen lažnih vešto brušenih slatkih reči
pod izgovorom koji se zove dosada pa hajde nek se bar nešto dešava
moj heroj se ne pravda loše komponovanim živcima
ne vodeći računa o tome da i ja imam strune od visokog rizika pucanja
pod teretom emocija naštimanim na povlačenje
on kaže
zatvori oči i pogledaj me iznutra
vidiš li koliko sam se puta prevario u traganju za izgubljenim vremenom
ili bolje rečeno
u traganju za nadama koje se usput okrune ogole oslabe smršaju
i sve to govori sa snom stisnutim u pesnici nabijenoj duboko u džep čekanja
on mi nikad ne navaljuje teret svojih neprospavanih noći
ni bljutavih stihova pred kojima se lažno klanjao
a sve želje radi da nađe nekog ne bi li mu bio bliži
on nikad ne laže kako sanja da ne sanja
on jednostavno sanja
i ne stidi se da potpuno bude otvoren kad se zaljubi
a to mu se desi otprilike na svake dve godine
samo toliko ume da se drži uloge
i priznaje da je nepostojan i nestabilan i počešće mnogo i bezrazložno setan
on ume da gubi partiju šaha i da sve gubitke niže u nisku oko vrata
on nikad ne kaže proći će kad zna da neće
i ne ume da se bori za ono što želi
to mu je sasvim sigurno velika mana
mom heroju nije svaka kapa taman
to mu je sasvim sigurno velika vrlina
jer ume da vrednuje sve baš sve
posebno je vrlo vešt u zavođenju
al to ne koristi upravo zbog one kape koju pomenuh
kaže da nije časno igrati se tuđim osećanjima
i nije pošteno izigravati don žuana
na terenu koji se zove usamljena duša pomalo izgubljena i u vremenu i u prostoru
on nema tajni preda mnom i ne plaši se da skroz zavirim
i otvorim prozor sa kojeg se vidi nepregledno polje teške zamamne pšenice
on me čvrsto drži za puls i sluša širom zatvorenih očiju
kako moje bilo takće i kaže
mi smo ovo sada i ovde u svemiru
samo dva zrna koja traže plodnu zemlju
koja čekaju da se posade
da niknu
da nas neko uzbere
u slast pojede
moj heroj ume
al vešto i stvarno magično da iz oka mi izvadi
teški mnogo teški mrak