Piše: Blažo Davidović

Učinite taj blagi napor, uživajte u njemu: zbog čega se, zaboga, naprosto ne bi žestoko i divlje izjebali? Zašto prelazite hiljade kilometara da bi meni, ujutro u šest uri, dok intravenozno primam obaveznu dozu kave i pelinkovca, trčali pred očima? A tobože turistkinja?
Oprostite, koja je to kultura? Ne kužim tu civilizaciju. I još mjerite metre. Čak i neke iritantne štapove imate. Kao, za brzo hodanje.
Ostanite kod kuće. Budite potrošačka patka u vašim sterilnim domovima.
Manta mi se od vas.
Okupajte se. Plivajte. Okopajte vrt.
Ili ostanite doma. Pošteno ću platiti. Zaradite od neturizma.
Trčite materi pred očima.
Trči po šoping centrima.
Ali, nemojte meni, na dva metra od mora, ubijate mi mir, more i Mediteran, ubijate mi tamaris, palmu i bogumilu… I onaj kamen šta me krhkim čini.