optužuju me da me voliš
optužuju me da volim travu kad se uvije oko mojih gležnjeva
u tvom novom dvorištu sa ogradom od kamenja u kamenom gradu
gde su se nekada sukobile vojske naših naroda
optužuju me da marširam kao vojnik ka novom poprištu
gde je primirje zacarilo u potajno i tiho
optužuju i kite me predrasudama svojim
ogrezli u arhaizam zajedničkih napamet ugraviranih reči
u bića neosvešćenosti
optužuju mu što spajam skoro razdvojene dedove na silu
i u jezik mi umeću bombu iskopanu iz podruma mojih mešanih predaka
ne znajući da je ona izgubila moć pre svih ratova
optužuju me da me voliš
ti sa mesecom na stomaku ucrtanim rukom moga suseda
optužuju me da sam izdajnik roda svoga nebeskoga
kao da nebesima nećemo jednom svi otići i tamo se ponovo sresti u istini
kače mi na ledja rane istorije i greške razjarenih maloumnika
što ne znadoše da dele ono što se jedino deljenjem uvećava
i tako donosi mir u svakom atomu svih glava što se ispovedaju
kajući se
i ja se kajem što ih čujem
i što me povremeno takne njihova ksenofobija
zapravo
žao mi je što ne mogu da im dokažem da su praznih duša
zaposednutih djavoljim šapatom razdvajanja braće
optužuju me da sam nekrst
mene koja kao svaki drugi čovek osvešćen bolom
nosi svoj krst i u krevet sa sobom
i u snu se moli za spas čovečanstva i ljubavi
koju nijedna granica ne može omčom da stegne i zadavi
stoga se plašim za njih
podaviče se u mržnji
pa idem opet da kleknem
i da se molim za njihov spas
radio gornji grad 
