OVI ŠTO PRED SMRT TRAŽE DA IM NEKO OPROSTI GREHE SU SAMO NAJOBIČNIJE KUKAVICE

O promašenim životima se peva i piše. Ovi ispunjeni su totalna praznina. Onaj ko ne plače, ne zarasta. Odrasteš onda kad naučiš da živiš bez onih koji žive bez tebe. Toliko njih, a ti naš’o baš sa mnom da nemaš ništa! Ogromna je razlika između nekog ko želi da bude sa tobom i nekog ko ne želi da bude sam.
Evo, opet noć. Možda noći postoje zato što život veruje, kao i ljudi, da se stvari mogu popraviti gašenjem i ponovnim paljenjem.
– Što plačeš?
– Vidiš da sečem luk.
– Sečeš krastavac, a ne luk.
– Kao da je bitno, rekoh.