Piše: Blažo Davidović
Dobro ti stoji bijela uniforma. Gotovo da si jebizona u njoj. Vidiš, ja sam odgojen ne da popovima ljubim ruke, niti da slušam bitange, a sa lopovima da drugujem, ja sam odgojen da uvažavam doktore. A mali sobičak, veliš, klaustrofobična ordinacija, vas šest se tiskate tu, od plaće jedva za hranu i režije, minorni društveni status, bolnice u raspadu… I kad ti ja tražim sedative, jer me iznervirala država koja ti je to uradila, ti odlučiš suprotno: uvažavati državu i njen tobožnji sistem i meni ne dati sedative. Brineš za moje zdravlje? Hipokrat da te poliže svu! O jeben te u studij medicine! Kakvu širinu u glavuši imate vi, moderni doktori, mlađahni i ambiciozni? Pa jel sam se ja iznervirao jer Soraja nije pobijedila na Farmi, izgubio sam na kladionici, ili mi je pukao film na orošene vagine Suzane Mančić i Nede Ukraden?
Pa gdje ste ti i tvoji sedativi bili kada sam ja uhapšen sedam puta, sa blokom i kemijskom u ruci?
Kad mi, po otvaranju okica ujutro, na oči izađe ološ, probisvijet i milozvučni mediokriteti, šizofreničari i klasični kriminalci koji se sasvim legitimno predstavljaju kao državni aparat?
Tada čitam kolumne Elle Dvornik i drkam na Nikolinu Ristović? A nisi brinula za moje zdravlje dvadeset i kusur godina masovne pljačke, preklanih vratova, otkaza, amputiranih nogu nevještih ratnika, cenzura, sijanja mržnje, masovnih indoktrinacija i svirepih laži?
Sasvim suprotno, doktorice moja, u Ustav treba zapisati da ovaj narod ima pravo na besplatne sedative.
I državu na sedative isto. Treba je tako nadrogirati da je konačno srušimo. I fakultete medicine treba nadrogirati jer proizvode kadrove kakva si ti: male, sitne, plašljive motorčiće, uskomoždane vjernice u institucije sistema.
A ja bih na cestu trebao ići i tući se sa policijom, u borbi za bolje zdravstvo, za čast i status doktora, a ti meni ne daješ sedative jer, pazi sad : ti i sistem brinete za moje zdravlje?
Bolesni sistem i bolesna ti.
Mi bi na svakom kantunu morali imati sedativomate, nešto kao bankomate, da narod iz mašine uzme prikladni sedativ, netko apaurin, netko diazepam, onaj bromazepam, a podstanar koji ulazi u kreditni aranžman sa bankom bensenidin, pa se naceri i zanjiše prema prvoj državnoj zastavi.
To je medicina, doktorice moja. Medicina države, društva i nacije, medicina medija, policije i državnih inspekcija, to je operacija nad operacijama.
Ne kužiš ti to. Malo bez mozga, malo bez srca. Fakultete završavaju uporni, a ne inteligentni.
Ništa od tebe.
Ostani u tom sobičku, zabij kemijsku u džep i prpošno hodaj bolničkim hodnicima.
radio gornji grad 
