PALIM MAŠTU, GLEDAM KAKO GORI

Danas sam pogledala u sunce (napolju sivlje od prosečnog magarca) i sasvim slučajno se setila tebe.
Oko mi je zasuzilo, pa sam požurila u senku. Ali nisam zaboravila. Nisam htela. Ovo jutro ga je zateklo potpuno nepomičnog u njegovom ćošku. Dozivam ga, a on ništa. Ćuti. Nema ga. “Nisi onakav kakvim si se predstavljao”, primećuje Smrt. Sležem ramenima i polazim za njom. Ulazim u servis i kažem:
“Srce mi je skoro prazno, treba mi dopuna”.
“Pogrešila si, ovo je servis za dvanaest osoba”, kaže majstor.
A onda sam umrla. Niko me posle toga nije pozvao niti pitao za mene. U dubokim razmišljanjima o ljubavi, oglasila sam da prodajem kuću.