vlasnički list

vlasnik sam stana automobila
jedne fotografske radnje
jedne kuće na istoku i jedne na jugu
iz koje miriše topla čokolada
a nedeljom tek dobro ulupan kačamak preliven kajmakom
iz koje sjaji osmeh fotografskog oka
kao zrno kafe
i vlasnik pasoša išaranog pečatima sveta
prepun slika velikih evropskih gradova
nikad nerušenih bombama
koji čuvaju tajne kako preživeti u ovom svetu
koji se sunovraćuje pravo u pepeo i prah
satkan od civilizacijskih tekovina uma
vlasnik sam kućne biblioteke
po čijim knjigama je popadala prašina
jer odavno ne umem da čitam
kako liči jednom čoveku školovanom za to
posedujem negde u malom mozgu i bolove u šakama
od svekodnevnog kucanja besmislica
koje je već odavno neko napisao
al eto tešim se
možda će neko ipak nekad da pročita
davno zaturene misli velikih i važnih
za oporavak posrnulih duša
koje samo prežvakavam u novo
i
napokon
još uvek sam vlasnik jednog srca
koje ne želi ništa od svega ovoga gore
do zagrljaja tišine i mira
kojim me ogrne
a ne umem da skontam kako mu to uspeva
uvek
a i baš me briga kako
važno je da mi to nebo drži u malom prstu