Bolja polovnjača – priča sa zagrebačke strane (ulomak iz knjige)

Stara!!! Pa nemrem verovati! Jebate! Nemrem verovat da sam te srela. Ti!? Jesi to ti!? Ne, čuj da mi je neko jučer rekel da bum tebe danas srela, mislim ono, kužiš…Pa kaj ti nisi u Finskoj? Prije tri meseca? Vratila si se prije tri meseca? Ne. Čuj, ja sam srela, mislim ono, kad je ono bilo, dobro sad nema veze, srela sam Kakija i rekel mi je da si ti tam onak ko za stalno, sa Željcom, ne? Ništ, znači natrag na ognjište, zbilja krasno. Znaš kak mi je drago da bi sad skakala. Joj i bum (skače)…Kaj me gledaš, šmrklivec? Kaj je zabranjeno skakati? Viš, ja nemrem v svom rodnom gradu ni skakati, a kaj ti dotepenci mogu delati, kaj mogu delati, ha. No, Višnja, pa to je zbilja super. Sad bumo si mi dve malo sele na kavicu, ne? Pa, valjda ti se ne žuri tak, malu decu nemaš, ne? Ili? Ma daj, tolko znam, nisam baš tolko totalno zablesirana. Informacije putuju sporo al putuju, ne? Ko zet ko mrtav… Ja? Čuj, ja sam ti to odavno obavila. Znaš i sama da sam rano počela… Ne znaš? Joj da, pa ti ništ ne znaš, je, Višnjica, čim si prešla ja sam se ubacila u promet, onak zaozbiljno ne, a ko rano počne rano i svrši, ne? A meni se čini da si ti mislila kak se nikad više Bogu iza nogu ne buš vrnula, čuj, daj priznaj?! I kaj sad? Di bumo? Imaš ti kakav predlog, mislim ja ti idem uvek tu, al otkad su preuredili osećam se ko v kavezu. Ko majmunica, jebate. Jedina dobra strana je kaj i mi možemo majmune gledati s druge strane, mislim iznutra, ne?! Mislim preuredili, to su ti oni, Višnja moja, otkad tebe nema preuređivali barem dvajst put. Svaki put to traje par godina i onda gazda završi u reštu, mislim ono, znaš muljaža, il ne znaš?!…Uglavnom kak dobe kavez tak otijdu v njega. Sam v pravi. Al i tam. Kaj im tam fali. Gajba topla, hrana fina, možeju pušit, možeju čitat…Možeju sve kaj većina danas nemre na slobodi, me razmeš… Tam? Je, pa to ti više ne dela. Ne. Joj pa ti si zbilja izvan vremena i prostora, Višnjica draga. To ti je neka menza sa špagetima, je, već oko dve godine. Bila sam ti jedamput na špagetama tu sa Slavicom, ona kaj ima frizeraj, ma znaš ona kaj joj je i mama šišala, je pa da, nasledila je to i išli smo ti sest da si nekaj na brzaka pojedemo, nabrzaka! Mislim možeš si mislit. Jedno je nabrzaka kod Japanaca, drugo kod Švaba, a treće, jebate, kod nas. Prvo smo ti dobrih pol vure čekale da nam donesu taj gulaš, ti jarca ko da su krave nateravali po livadi, mislim tak su i izgledali… i sve to, a onda, kad smo to prežvakale, a o tome kak je žilavo bilo neću trošiti reči, e onda ti ja pitam tog pingvina od konobara jel može na karticu i dlakavi mi frajer bez frke zeme karticu, mislim ono kužiš pod normalno, al kaj, ja sam ti je tak dugo čekala, mislim ono, da mi je vrati i sve si mislim, mogel je dobar šoping napraviti, ne to ti više, Višnja moja, nije ti to ono kaj je bilo… Čuj, pa kaj ti nejdeš u grad? Pa kaj si tri meseca delala?! Pa dosta ti je pol sata da skužiš spiku, kaj pol sata, pet minuta… Odi idemo tu na ziher . Kava nije tak loša i mogle bumo se bar čut. Mislim inače di god upadneš trešti. Nit čuješ sebe, nit čuješ ono kaj zvrnda iz zvučnika, nit čuješ konobara, a bogme ne čuje ni on tebe. Naručiš kavu donese ti lozu, a ionak ne razmeju naš jezik…Ni ne trude se, mislim kužiš o tom bum ti malo posle, al s tim Zvonkom, čuj ja njegovu staru ni dan danas nisam skužila…Koja je to spika?!…Mislim ono znaš kad te neko nazove na telefon i zagrmi: ko je to ili ono: koga sam dobila? U tom smislu, mislim…i ono još se pali ak se ti odmah ne predstaviš. I neće se prilagoditi, neće se ti pomaknuti s mjesta…Pa znaš da mi je teta, joj pa da to ti nemreš znati, no umrl joj je muž i ona je menjala stan…Da ti ne pričam na kaj je sve nailazila, al u Utrinama je bilo ful tragično. Čuj, škvadra ti je u kadi uzgajala pelcere. Ono, mlada kuruza…Neprilagođeni, Višnja moja, totalno neprilagođeni. Ma čuj, odi malo po Ilici i buš vidla. Prošeći gradom…Evo ti tu kod Name…Uđeš nekak, al izać! Otvoriš vrata i rulja misli da si portir…Ulazi, ulazi…Na prste leve ruke možeš nabrojiti škvadru kaj nekaj zna o lepom ponašanju, a i ti su već jednom nogom kod arkada. A o javnom gradskom prevozu da ne govorim…Nema šanse da ti se neko digne ak se počneš porađat, al šepave krmaljke ruše rekorde u zauzimanju mesta. Čuj, meni se i gadi to sedenje. Uvek mi se gadilo sest tam di je neko rit držal pol sata, onak na toplo fuj, dobiš nekaj zaraznog, kaj ja znam, tu sam jako, onak, u najmanju ruku pesimistična, ne…
(sjeda u stolicu za stol)
Ja, a kak sam ti ja? Po starom. Jebi ga, neki dan sam kakti proslavila četrdesetu. Mislim kaj ti pričam, tu smo, ne, iste smo se zlegle. Čuj, da si me srela prije dva meseca bil bi čisti crnjak. Znaš ono: bolest, rintaj, sve isto, drek…Sad sam opet malo upala u formu. Kužiš ono, ima dana da se osečam ko da mi je dvajst, al ima i onih za zaboravit. Evo, danas sam kakti super, bolje se osećam neg kad smo barile po srednjoj, se sečaš ti toga, jebate. Čuj, odmah se setim tvog Jadranka. Sečaš se? Di je on sad? Čula sam da je isto vani, al znaš već kak se družimo kad smo se ti i ja srele nakon dvajst let. Joj kaj si ti patila za njim. Joj, to ni bilo normalno. Ja sam ti njega srela za jedne Sisvete, al to je bilo jako, jako davno…I to kod Križa…Al naš kaj bum ti rekla, možda ti to ne znaš, ja sam ti čula da je on bil od onih kaj ti dišu za ovratnik…Kaj? Ne kužiš…Pa žbir, Višnjica…Mislim, to je valjda honorarno delal…I tak sam ti ja njega srela kod Križa na Mirogoju i čuj…Ni mi bilo baš svejedno…Ljudi se menjaju, a ti znaš kak je onda bilo pohvalno paliti sveće pod Križom…Tak da sam ti se ja onak, makar je bilo vruće od tih sveća dost hladno s njim pozdravila…Jer prav za prav nis znala jel bil tam po savjesti, zadatku il hobiju, kužiš ono…Mutno, mutno…Ne znam, sam znam da je Jadrac sam, to znam, pa prema tomu da ti nije uletil Žac ti bi završila u samostanu. Znaš kaj mislim…Ono, nije više vreme za te grandiozne ljubavi, zdrmaš kaj imaš…a ti… Apropo samostana… Višnja, ti ne bi verovala ko ti sad liže oltare. Daj pogađaj! Joj, to nije za verovat. Ja sam skoro pukla kad sam srela Vesnu. Znaš onu Vesnu iz susjednog razreda…No, iz onog kaj su imali rupu na vratima. Ona ti dela u Domu zdravlja. Znaš ona kaj se uvek u belo oblačila. E, pa ona ti je htela upisat medicinu, pa je završila na zubariji i sad svima popravlja zube. Pogle (pokazuje zube), sredila mi ih je kaj da su moji… I to naravski na crnjaka Višnja, ja ne znam kak je to tam gore kod vas bilo, al tu, čuj, plaćaš, plaćaš nekakvo zdravstveno i onda ti opali po zubu kaj da ti velim. Pitala sam trebu u svom domu zdravlja kaj ja zaprav dobivam od socijalnog, kaj, drvene zube, železo kaj?! Spika ti je otprilike ta da ak nemaš tri zuba onak u kontinuitetu onda ti mogu uvaliti nekaj, al kaj, ak nemaš dva moraš si trećeg sama odvaliti, jer ne bu oni sami pod sobom rupu kopali, kužiš ono? Čista kombinatorika, metafizika jebote… No, ti ništ ne znaš. Joj kolko bi mi trebalo da ti sve ispričam, al to ti sa zubima moram…Znaš onog Zeca, onog kaj je bacal oko na mene kad smo imali svi skup fiskulturu? No, onaj s loknama. E, pa ja sam ti s njim prohodala odmah kak sam upisala faks. Jebate, već smo nakon tjedan dana bili kod njega, veli on kao staroj mi je imendan i bilo bi lepo kad bi se pojavil s curom. Kao stara si je ufiksala da mora imati trebu. I tak smo mi hodali, ja ne znam jel zbog njegove stare il zbog mene, al kaj ti hoču reči…Tak smo ti već nakon tjedan dana uletili k njegovima i tam sam ponuđena ko kraljica. Ti? Pršut i te fore…Odmah sam se isprepadala. Rekla sam si u sebi, Mirnica, to ne bu na dobro zišlo. Ovo se preveč forsira, tu nekaj smrdi…No al pršut je tak mirišal i ja sam ga žvakala i žvakala. Znaš da mi doma baš nismo bili od nekakvog luksuza, a kod Zeca je bilo sve ko u banskim dvorima. No kaj, tak sam ti se ja prežvakala i drugo jutro mi je napukla jedinica. Zamisli, jedinica! Poslala sam v pizdu materinu i Zeca i pršut i luksuz. Trebaš ti biti takve građe za to žvakat, mislim, znaš kaj ti hoču reči…A možda i ne znaš, ti si tu friška…kaj bi ti znala, ti si se cepila od ovog ludila…I tak čuj, posle toga nikad sa zubima na ti. Sve dok nisam srela Vesnu i to slučajno, kak sad tebe, al u tramvaju. I tak ti se mi vozimo tri stanice, ja velim kaj ja delam i to naravno nikom ni interesantno. Ispravljat zadaće, drek! Al, Vesnek je bil moj anđelak…Kod nje sam si čubu tak sredila (pokazuje, otvara usta), pa daj pogle, kaj to nije ko pravo. Jel bi ti rekla da su mi to porculanke? I znaš za koje novce?! Dobro, ja sam joj se fest i revanširala…, čuj mala joj zbilja ima problema. Kak to ona odgaja ne znam, al da meni mrka i snifa već u prvom, ja bi to van, marš van. Ja sa svojom decom nisam imala takvih
problema. Osim kaj su tak brzo otišla. Za Lidijicu ni čudo. To ti je moja kćerkica, sirotica. Ona je skroz na mene, al mi je Zlatka žal. Čuj, pa di toga ima da se dečki u dvadesetoj vežeju?! Je, oženil se. Je, pa da. Nisu se pazili, mala mu se fest zdebljala i tak. Je, dobro su. Podstanari, nego kaj. Ma kaj kod nas? Pa meni su ti starci još živi, ti bokca, se bolje drže od mene… A čuj, tu di sam ja sad i nije baš… Joj, kak mi je drago kaj sam te srela…Ide…Kaj buš ti? S mlekom, šlagom?
(konobaru) Dve s mlekom i dve čaše vode. Pogle ga. Sigurno nam ne bu vode donesel. A to se bi trebalo podrazumjevat, ne? Ne, moraš molit i onda ti još ne donese, a kakti bolji birc, moš si mislit. Pogle ga sam kak hoda, za popizdit, di ih sam nađu, Bože. Nego, kaj sam ti ono počela…Aha s Vesnom, no da, otiđem ti ja lepo s njom tam gore kod onog džeka,o Bože sad se nemrem setiti kak se zove…kak se…no dobro nije sad važno, no otiđem i posle ti ona meni veli, Mirki odi sim, idemo kad smo već blizu da vidiš onog pizdonju iz režisera, znaš režisere. Oni su bili na kraju hodnika, a njega znaš, njega su svi znali. Kaj je taj pričal, jebate. Da bu dignul revoluciju, da bu promenil svet i tak to, a znaš kaj sad dela, sad ti on lepa moja nosi cigle. Sim tam lepa moja, ko da je na Golcu. Je, on ti fura cigle i gradi ti kućice, a oženil ti se za onu malu Ljubicu kaj je zimi i leti išla u onim sandalama kaj su izgledale ko borosane, bogica. Ona ti dela nekaj za crkvu, a njemu je kakti namestila to. Jer kaj, on ti više niš ni završil a s tom srednjom niš ni mogel. Mogel si je režirat onu stvar. Dobro, ne bi mogel ni da je nekaj završil. Ko danas kaj može?! Možeš se slikat, ne. S doktoratom se lepo možeš slikat. Al kaj, njima ni bilo loše za vreme rata. Oni su ti kakti delili pinklece s robom, čuj svakaj je stizalo, bilo je tu i bunda i prave obleke, se vidlo po njima, odmah su se počeli oblačiti u marke, a bokcima kaj je ostalo. Kad se sve skupa zbroji nije im tak ni loše bilo, a kak im je sad ne znam. Čuj, pa i Stankec je delal tri godine po parkovima, a znaš Stankeca. Lumen. Lumen, jebate. Ništ, dečko je sadil ljubičice i takve stvari dok ga nije šogor upucal u bolnicu. A završil je u roku, i kaj mu je to vredilo? Ko te pita. I ti si doma? Ništ nisi delala. Je pa da, nisi ni trebala. Gore su valjda normalne plaće. I onda kaj s faksom? Zabadava si se znojila, ne? Ma nemrem verovat. Nemrem verovat. Veliš kakti domaćica. Ti?! I kaj…Sad se prešetavleš, malo gore malo dole, deca velika, muž za drek, malo šopinga i tak, ha? A kaj ti je s decom…Pardon…Uh, kak je brzo stigel…(konobar) Sam ti rekla…Bez vode! Gospon mladi, bi nam mogli i vodice malo dopeljat, prosim. Sam ti rekla, no pa kaj bum ti i govorila, sama znaš… Mislim, ak ne znaš brzo buš doznala…Gore neg prije, sto put gore…Nisi prvi put na kavi, jebate… Ili jesi, mislim doma…Čoveče…Nikad te ne bi spojila sa Željkom. Kak ste se vi dvoje našli, pa to je čista znanstvena fantastika. I kaj…Sad piš me vrit faks. I zbilja nisi ništ delala s tim? I nije ti žal? Mislim, ipak je trebalo položiti te ispite. Znaš Irenu. Je, onu kaj je stanovala kraj faksa…Ma ne onu s kombijem…Onu kaj…Ma jedanput smo čak kod nje Novu čekali…E, da tu Irenu…Čuj, ona ti je imala sam dva ispita do kraja i kaj…Ostala ti je u drugom stanju i bum i bum i sad ima sam tu srednju ekonomsku. Muž joj fuka druge s diplomom, a nju svi da prostiš jebeju s tom srednjom. Niko te ne pita jesi ti studirala, znaš ti nekaj ili ne…Svi ti gledaju kaj ti piše v šari i tak to. Sad ti ona, stara moja, dela kod neke stjenovite u parfumeriji, prodaje parfeme, a baba joj ni grijanje po zimi ne pali. Furt je prehlađena, jajnici su joj u kurac otišli, a delati mora. Oni jako slabo stoje. Njen je neki babac. Zabil se u neku firmu bari trebe i čuj, nije im dost. Da skupe još pet takvih plaća nije im dost, a troje su dece napravili. Moš si mislit. Štancmajstori. Nisam sigurna, al mislim da je pizdonja i honorarno nekaj naštancal, nekoj tajnici, ne znam, tak se pričalo. Treba to nahraniti. Tak ti se moja Irena lepo ponižava pred nekom roksačom kaj glumi gospođu, a nije do koljena ni fificama sa Svačke. Kužiš ono, mislim grozota! Jebiga, nema šaru. Al mi imamo šaru. I tak ti meni veliš, zatukla si se v kuću. Nisi se valjda bavila humanitarnim radom, ne? Čuj, to me posebno iritira, inače ti je sad kod nas nekak sve postalo humanitarno, di se god okreneš svi ti delaju, pjevaju i kaj ja sve znam za nekakve humanitarne ciljeve. Na sve strane te drkaju s tim žiro računima, te uplati za ovaj dom, te uplati za onaj, a znaš kak smo mi dobri…Pitam te ja za koji je to zaprav dom…Dobro, valjda ima u tom i nekaj istine, morti nekoj sirotinji i dojte nekaj, al to su ti, Višnja moja, mrvice. Mrvice. Kaj bi neko zeval dva sata za ništ… Naši pjevači?! Moš si mislit! A ti ništ…Zbilja… I ni ti dosadno? Opće, kaj si ti delala u toj Finskoj? Tam je deda Mraz kakti, je? Ne. U Laponiji? Meni ti je to svejedno. Meni ti je furt zima, i ja ti na taj kvart i ne volim pomišljat. Sunce, more…Ja sam ti takav tip, znaš me. (ide konobar) Jebate, ko da je išel na neki planinski izvor, fala vam lepa, mladi gospon…Još bu mislil da mu se upucavam…Je kaj ti znaš…Možda im je to s vodom neka fora…Gledala sam nekidan na telki da imaju takve znakove za ševu…Zaboravila sam di i kaj, al znam da je tip upal u neki birc i tražil vode, a onda je dobil špajskartu s fotkama da si bira cicu i otišel iza pulta. Svega ima, al ti to bolje znaš, ti si bila u belom svetu, ja se nisam makla, jebate, otud. Čast iznimkama, a o tom bum ti posle.
Kaj se tebi nekam žuri? Ne…Mislim, ko da imaš neki tik…A to ti …Kaj? Nemoj me zajebavat. Na rastezanju si bila. O, pa ima se love. Di? U Finskoj? Kaj, to je tam normalno, ne? Nemoj me zajebavat. Ozbiljno? Ja si sad nemrem pomoć. Ak bi kaj trebalo to je nos, to znaš. Uvek sam patila zbog nosa. Ti jarca, čak me je mala od Bibe, a njoj sam kuma, zvala Pinokio, al to sad ni važno. S Bibom sam se tak posvađala da se nismo čule dve godine. Male mi je žal, al kaj je tu je. Sad ne bi tratila vreme na to zakaj smo se posvađale, al smo se posvađale na mrtvo ime i sumnjam da bum popustila. Nek se jebe! Mislim ak si je ona tak zamislila prijateljstvo onda nemamo o čem razgovarati, ne? Te daj mi ovo napravi, te daj ono, te daj mi posudi, daj mi jamči, daj mi, ti vraga, sam kaj me nije pitala da joj još i s onim njenim balvanom spavam. A ti, da ti vidiš s kim se ona splela. Da ne poveruješ. A njen bivši, ma znaš Zoksa, e pa on ti je meni dolazil doma i pokazival mi hotelske račune, a ja sam naivka mislila da je prolupal, da mulja, jer kaj, ona mi je stalno tupila da je on bolesno ljubomoran. Čuj, da mi je bila prava prijateljica ne bi meni muljala. Meni?! Kaj, čovek se zaljubi, zatreska, zaslepi, al da meni mulja. I kak ga je spičila tak si je tog buzdovana dopelala doma i to još k deci, a frajer je, ma kaj da ti pričam, čuj, mogla bi ga tuči s lopatom dan i noć. Onak znaš, pun sebe, debel, mastan, star jebate, ja ne znam kaj je glupača vidla u njemu, zbilja ne znam… Kaj ti ne paše kava? Ni meni…Čuj, pravu kavu v Zagrebu više i nemreš popit, većina je ko da su u njoj zmazane krpe prali, i opet čast iznimkama, al jako se teško najde nekaj kaj ima gešmek, jako teško. Mislim ono, veliš im makjato a donesu ti kapučino, moraš odmah prevest onak opisno…onak znaš hladno melko, toplo mleko, pjena i ti štosevi, za poludit, a pravi šlag nemreš ni videt, špricaju iz onih kanti nekaj ljigavo da ti se život smuči. Kad naručiš kavu sa šlagom ko da si naručil kavu s proljevom…A birceva ko u priči…Si vidla Tkalču, nisi? Nije za prepoznat. Čak su i od one gajbe di mi je pokojna strina bila napravili birc. S palmama, molim lepo. Sam kaj konobari ne plešu oko tebe, al kava, čuj…Kava je horor…Ja ne znam di ih uče ak ih opče uče, al to kava nije. Joj, nisam te ni ponudila. Pušiš? Nemoj me zezat?! Ja nisam nijedanput. Nijedanput mi nije palo na pamet da prestanem. I zakaj bi? To mi paše. Zaprav, do prije dva meseca to mi je bilo jedino zadovoljstvo dok mi se nije sjebalo to s hormonima. Oprosti na izrazu, al točno je tak. Sve mi je otišlo vrit. U pizdu materinu, baš tak. Onda sam se, moram priznat, malo zamislila… Niš mi više nije štekalo kak treba, ni vrat, ni glava, ni noge, jebate, ni ona stvar. Al velim ti…zbilja je istina kaj vele stari, il ko je već to rekel: treba si nać pravog doktora i zdrav si, jebate, ne samo zdrav neg i sretan. Ja sam ti sretna ko nikad dosad. Sretna! Dobro sad, o sreći bi mogli raspravljati za okruglim stolovima i sličnim prigodama, me razmeš…Makar ja mislim da se to da najbolje raspravit u krevetu, se slažeš, mislim kad velim sreća nemoj me baš tak doslovno shvatit, ne… A da si me vidla prije dva meseca…Bolje da ti ne pričam. Jad i bijeda. Nego, ja ti pričam sam o sebi, a …Čekaj malo…Oćeš da naručimo još nekaj…Gospon! Jebate, dok ga dozoveš promijeniš krvnu grupu…Gospon! Odite malo sim…Kaj buš ti? Dajte gospođi jedan…S jagodom? Dajte gospođi jedan s jagodom, a meni još kavu, al prosim malo dulju.
Veliš to sa Zvonkecom te zanima. Čuj stara, moram ti priznati da su ti se interesi stanjili, šalim se, joj daj se nemoj odmah kiseliti, no… Joj daj, umrla bum od smeha…Je pa da, kaj sam blesava, pa ti i nemreš imat pojma…Čuj ja sam ti onak, znaš me, nisam baš spremna na kompromise…Jesmo se Zvonko i ja oženili al se jesmo brzo i pozdravili…To ni ništ štimalo. Ni Zvono, ni ja, a bogme ni sve oko nas. To ti je bilo stvaro za popizdit. Ja posla nisam imala, tek sam završila faks, je lažem, zaposlila sam se prek nekog njegovog strica u nekom bircu onak za formalno da si sredim nekaj na burzi. Čekaj malo, je, mislim da se zval neki kutić al da me vubiješ nemrem se setiti jel mirni jel veseli jel zdravi, kaj ti ga ja znam . Kužiš ono, mislim kutić…Tam sam ti bila zapisana ko konobarica i zaprav nisam opće ni vidla tu rupu, čak sam si sama morala otkaz napisati jer je gazda bil, kaj nepismen. I tu sam ti se fest morala pomučiti kaj da zaprav izmislim zakaj mi je čovac dal nogu…Onda sam mislila, jebate, trebal mi je celi vikend i smislila…Napisala sam ti, stara moja, da nisam zadovoljila jer sam se nepristojno ponašala i da je zbog toga rulja razbijala čaše…Nisam mogla više zakomplicirat…Onda je on uletil da je to, e sad sam ziher, onda je on interveniral da je to mirni kutić i da ne bi bilo dobro to sa čašama, da kaj bu rulja mislila…Zamisli si mesta, mirni kutić usred Dubrave…Mislim kaj da ti pričam…E onda sam ti ja zmislila nekaj kao nisam zadovoljila jer sam bila prespora, ma nemreš verovat… Čuj, to ti je bilo za umret od smeha, al kaj, neku sam bogečiju s burze primala, mislim čak devet meseci…Za kavu i frizuru, ne…A Zvonkec ti je delal ko turistički vodič i dobro se skurval, kužiš ono mislim, a ja, čuj, ja to nis mogla trpit. Bi ti mogla to trpit? Drek. To nije išlo. Pa, ja ti s njim ni nisam decu imala. Ma kakvi? Ma daj! Ja čist sumnjam da taj i može imati decu, a kolko znam prek doušnika sad si je našel neku mladu fifu, al od dece ni d. Valjda on nemre. Se sećaš da je bil sav ćosav, je pa da, takav je i ostal, ne?! Da ja imam takve noge, jebate, neg moram pol plaće hitit na brijanje. Al, kaj ćeš, geni. Mislim kaj se tiče tih dlaka…Prosim te lepo malo se okreni…Pol cica, ak ne i većina Zagreba i to ženskog se brije! Zagrepčanke! Jebate, moš si mislit, mislim ono znaš…Kužiš ti spiku prikrivanja, kakav maskenbal, kakva Venecija…Mislim, dođu tu lepo, furaju se odmah u merđama, furaju pol kile zlata, a dlake ko na balu vampira. Al kaj se kozmetike tiče tu si priušte. Tu su odmah doma. Velim ti, Višnja, moraš otvoriti celu optiku da ih otkriješ…Mislim, okej, brzo se one zblesnu, ko u Šumi Striborovoj, kužiš ono sa snahom gujom…Čim lupe s jezikom jasno ti je, al kad čkome…Možeš ih progutat, možeš…To se prikriva nevjerojatno…Kužiš ono, ja se s niveom mažem, a one…Al kaj, velim ti, da dođe do neke pizdarije…Mislim onak više sile, ratne pošasti, vulkana…kaj ti misliš da bu Sleme furt tak mirno bilo…Velim ti Višnja, da dođe to slične pizdarije Zagreb bi sličil na bal vampira, kaj vampira, vukodlaka, jebate. Znaš na kaj mislim, ne… I tak. Sad kad rezimiram, iz ove pozicije stara, ne znam zbilja koji mi je Bog bil da sam se s njim spetljala, kaj ćeš, valjda mla…