AKO STE RAZLIČITOG POLA, PROBAJTE CELO, MOŽDA STE ISTOG

Ponekad od tačaka zamišljam da je mak. A kad sakupim dovoljno tačaka mraka, napravim mrakovnjacu. Da se sladimo mrakom. Znam da nije ništa istina, ali reči koje izgovori se pretvaraju u trešnje. Pojedem ih, naravno. Nemam ja problem sa idealizovanjem. Imam problemčinu veličine Olimpa sa idealizovanjem. Šta će mi ljudi, ako mi ne menjaju pogled na stvari? Ako je posle njih sve isto? Hoću da pamtim da si bio moj gost, prijatelju.
Ponekad nas život udrveni, pa ne možemo suncokretovom slobodom u potragu za Suncem. Ali Zemlja se okreće, svet tada traži Sunce za nas. Eto, da imam taj veveričji rep sad bih ga zakačila i mahnula onako nonšalantno i sve bi bilo u redu. Jednom kad spoznaš da je reč “nepce” nastala od “malo nebo” – tvoja usta više nikad neće biti ista.
Zatekla sam praznu ulicu kako pevuši jer je mislila da nikog nema…