kratka priča o otvoru blende

ima nešto u tim zajedničkim odlascima na pijac
plac je to od šarenila mira na kome rastu talentovane boljke
i potraga za izgubljenim vremenom
ima nešto u debelom prodavcu s britvicom u ruci
i natrulim kruškama u krilu koji u komadu drveta upravo završava vrat žene koju je u mladosti želeo kao lek
i nešto naše ima u pečatu licitarskog srca pod vratom žene
što prodaje bajke koje je sanjala i nikad napisala
pod tezgom staramajke povijene u pasu
krije se jedna vešto sakrivena rečenica o mornaru
što burama zube lomi i seje decu po svetu
ima nešto naše u mirisu dunje sa sparušenim listom
kad je beskućnik sasvim prirodno stavlja u kesu
dok zamajava nasmejanu mladu ženu što miriše na burnu noć
i zaliva saksije s jesenjim ružama
ima nešto u nemuštom dogovoru
ko će posle kupovine
do sledeće tezge da otkotrlja ručna kolica
i ko će koga da blago tada da pridrži za struk
nešto puno gladi za životom peva muklo kroz usnu harmoniku
jutarnjeg pijačnog zabavljača što za šoljicu kafe otpeva
rane rane moje teške rane
ima nešto i u šta i u kaj i u ča na placu koji se budi
a posebno se vešto uvuče u jutarnje platno
kad naletimo na bivšeg direktora opere
u nezapretlanim cipelama i pogrešno zakopčanim dugmićima
pletenog braon prsluka po krajevima pomalo rasparanog
i koji kaže
ja ništa lepše u poslednjih deset godina od vas nisam video
ima nešto u tome što se svi troje naklonimo
mahnemo i nastavimo put
a on ostane da gleda za nama
dok se penjemo uz izlizano kameno stepenište
koje grle smokve i oleandri pored čijeg se hlada sunča
početak jedne savršene priče