istok mi dušu spoznao
padeže nikad ne zaznao
podbradak uvez heklao
da naorija neometom poje

drugo
u šljiviku u ratne bombe rupi
razne preobleke za lutkice šerpice viljuške kreveci
i snio se veliki nemagleni svet
i tamo neke daleke buduće priče

ti
na vrhu ulegnuća čekaš me da ne porastem
lakše tako sa mnom kao sa čigrom
uvek me matiraš
oko moje ofarbano zapadnim zimzelenom

i posle
nišava
jutarnje hlađenje godina na rosi busena
a belutkak prosuo sunce
bršljani puze vrbe
zrikavci zriču kradeni ptica začuđeni poj

i treće
preko drvenog visećeg mosta ljulja se podne
iz kojeg bacamo pletene venčiće i parice za sreću u tok

a onda
dnevna doza mirisa pačulija iz morisonovih pesama
koje prizivaju ludilo i cepaju dosadu

i na koncu
nišava i dalje teče
teče nas
u toke uvija
vrtloge kroti
i još uvek nas boli
voli