Piše: Aleksandar Čotrić

Kultna pesma grupe „Galija” – „Korak do slobode” – počinje stihom: „Čitala si aforizme Aleksandra Baljka/ Sanjala o zemlji nasmejanih ljudi/ Pitala si zašto ribe odvode iz vode/ Dva koraka do pobede, korak do slobode”, što je, verovatno, jedinstven slučaj u Srbiji i svetu, a doprinelo je popularizaciji najkraće književne forme i autorovog imena, više nego stotine objavljenih aforizama. O Baljkovom stvaralaštvu napisan je i odbranjen diplomski rad na beogradskom Filološkom fakultetu, a njegovi aforizmi su analizirani i u jednom naučnom radu objavljenom na Tajlandu. Čuveni „Njujork tajms“ je pisao o njemu kao lideru Beogradskog aforističarskog kruga i, pored ostalih, objavio aforizam: „To što sam doživeo u bratskoj zajednici, ni svom rođenom bratu ne bih poželeo.“ Autor ove misli uvršten je u antologije svetskog aforizma koje su objavljene u SAD i Rusiji, antologije evropskog aforizma u Španiji i Rusiji i antologije srpskog aforizma koje su se pojavile u Italiji, Nemačkoj, Austriji, Španiji, Poljskoj, Rumuniji, Makedoniji, Bugarskoj, Sloveniji i drugim zemljama. U Torinu je za životno delo dobio vrednu i prestižnu nagradu„Torino in sintesi“ – Italijanske asocijacije aforističara. Nešto ranije poneo je vredna književna priznanja u Libanu, Crnoj Gori i Bosni i Heregovini. Aforizmi rodonačelnika Beogradskog aforističarskog kruga ušli su u nekoliko srpskih igranih i dokumentarnih filmova i postali su moto više knjiga. Njegove misli citirane su u brojnim esejima, naučnim i stručnim radovima i novinskim napisima. Svoje aforizme Baljak je govorio pred sto hiljada ljudi na beogradskom Trgu Republike, a u Skupštini Srbije pre nekoliko godina pomenuo ga je predsednik Srbije. U anketi svojih kolega iz regiona proglašen je za najboljeg živog satiričara na području bivše Jugoslavije. Jedini je aforističar i, uopšte satiričar, koji je odlukom Vlade Srbije dobio Nacionalno priznanje za vrhunski doprinos kulturi.

Aleksandar Baljak nije samo jedan od najboljih srpskih i evropskih savremenih satiričara, nego je, bez bilo kakave sumnje, u najužem krugu najboljih autora, počev od oca aforistike grčkog lekara Hipokrata koji je živeo pre dve i po hiljade godina, do današnjih dana. Baljkova nova zbirka „Zidovi na horiznotu“ („Arhipelag“, Beograd, 2016), verovatno je najsadržajnija, najmudrija, najoriginalnija i najostvarenija knjiga kratkih zapisa svih vremena.

Savremeni aforizam, uglavnom, definišemo onako kako ga je jednom svojom maksimom formulisao Aleksandar Baljak: „Aforizam je dribling duha na malom prostoru.“

Sinonim za reč aforizam postala je sintagma „monumentalna minijatura“, čiji je tvorac Baljak.

Razmatrajući odnos humornog i satiričnog u aforistici, Baljak je nalasio „aforizam nema svrhu samo da uveseljava, već i da problematizuje“, što je postala ključna odrednica u razumevanju satiričnog aforizma našeg vremena.

Mnogi kada govore o srpskoj satiri ponavljaju Baljkovu misao: „Naša najbolja satira nastala je u ružnim vremenima, a za savremenu dolaze bolji dani.“

Kad se pomene veliki satiričar Radoje Domanović, prva asocijacija je Baljkov aforizam: „Ko o čemu Domanović o našim trenutnim teškoćama.“

Ove i druge misli navele su književnu kritičarku Ljiljanu Šop da zabeleži da je „Aleksandar Baljak majstor i mag modernog aforizma“, te da „čini ovom književnom formom više nego mnogi drugi studijama, esejima i sociološkim raspravama“. „Naprosto“, ukazuje Šop, „pogađa u središte problema, mentaliteta, bića, istine, pitanjem odgovara, a odgovorom pita.“

Postoje ljudi koji smatraju da knjige aforizama, zato što je aforizam kratka književna forma, nastaju brzo i lako. Razuverićemo ih na primeru knjige Aleksandra Baljka „Zidovi na horizontu“ koja je nastajala punih devet godina, dakle od prethodne zbirke ovog autora objavljene 2007. godine, pod naslovom „Rat je prvi počeo“.

Za pomenuto vreme od nepune decenije neki naši poznati romanopisci napišu i desetak romana. Ako znamo da Baljak, po sopstvenom priznanju u jednom intervjuu, dnevno napiše dvadeset do trideset aforizama, dolazimo do zaključka da je za devet godina napisao neverovatnih 80 hiljade aforizama, a u knjigu je uvrstio 2.700, što čini tek oko tri posto stvorenog, odnosno u knjigu je ušao tek jedan dnevno napisani aforizam.

Jednom je poznati pesnik i satiričar Petar Pajić, na pitanje jednog prijatelja: „Gde je bio proteklih dana?“, odgovorio na sledeći način: „Bio sam van Beograda, na planini. Petanaest dana sam radio na jednom aforizmu.“

Za Baljka to, međutim, nije šala, već realnost. Kako Baljak pristupa aforizmu ostavio je svedočenje književni kritičar Predrag Marković, prisećajući se zajedničkog rada u redakciji „Studenta“: „Baljak neozbiljnosti i diletantizmu kao ključnim kategorijama ponašanja u kulturi i društvu suprotstavlja ozbiljnost i filigranski precizan rad.“ Marković je ovaj zaključak izveo još 1987. godine. Baljak je aforističar od mere i duha. Najintenzivnije stvara u miru i tišini, a to što napiše proizvodi glasan efekat. On uvek razmišlja na aforističarski način – i kada je budan i kada sanja. Bio sam svedok da su neki njegovi aforizmi nastali, kad im se najmanje nadamo – u razgovoru o sportu, na ulici, tokom vožnje, u restoranu ili na književnoj večeri. On je autor koji neprestano proverava i preispituje napisano, traži dublji smisao, prikladnije reči, neočekivanije obrte, efektnije poente…

Baljkov minuciozni rad na knjizi potvrđuje i izbor naslova. Dok je birao ime najnovijoj zbirci Baljak je od stotina mogućih, izbor sveo na dvadesetak. Potom je tražio od svojih kolega, među njima i od mene da se izjasnimo koji je najbolji. Bio sam u to vreme među piscima iz 12 slovenskih zemalja u ruskom gradu Tver, pa sam odmah sproveo anketu i rezultate poslao u Beograd.

Baljak svakom aforizmu pristupa kao romanu. Samo što je za njega, da citiram ruskog autora Mihaila Genina – „aforizam roman iz koga je izbačeno sve nepotrebno“. Baljkov rad na rečenici liči na klesanje umetničke figure od cele planine. Ne samo da brižljivo oblikuje rečenice, već i svaku reč u njima. Autor, ponekad, verovali ili ne, na aforizmu radi i više godina. Zapiše misao, a onda je danima i sedmicama brusi, doteruje, popravlja, ostavi je, a onda joj se, zreliji, vrati posle nekoliko godina i tek tada je konačno uobliči i odluči da objavi. Nema kod Baljka, da se izrazim fudbalskim rečnikom, „aforizama na prvu loptu“, nego je svaki zaista „dribling duha na malom prostoru“.

Aleksej Grišankov iz Ukrajine kaže da „zbornik aforizama nije zamena za roman, ali ni bilo koji roman ne vredi kao dobar aforizam“. Nekad vredi pročitati roman, ili neku drugu žanrovsku knjigu i zbog samo jedne blistave misli, a u knjizi „Zidovi na horizontu“ nalaze se stotine takvih jarkih rečenica. U nekim knjigama teško je pronaći dobar aforizam, a u ovoj knjizi nemoguće je pronaći loš. Sentence iz ove knjige slične su Baljkovim najboljim aforizmima, a različite od svih drugih aforističara. Baljkove maksime od reči traže maksimum, a od pisca i više. Baljkovi aforizmi su kompleksni, alegorični, višeslojni, ali nisu hermetični ni apstraktni. Tematski su raznovrsni, a konzistentni. Leksički su bogati, značenjski razuđeni i stvaralački inventivni. Njegovi aforizmi proizvode misaonu senzaciju, emituju simboličke pouke, ozaruju čitaoca i čine ga imunijim na negativne spoljne uticaje. Snaga i lepota autorove reči je u metaforičnom humoru. Misli koje Baljak zapisuje nisu samo zrna razuma, već sadrže i pregršt emocija –diraju i u mozak, i u srce, i u stomak! Zbog ovakvih knjiga koje napišu najbolji pisci – i čitaoci postaju bolji! Jedno je sigurno, knjiga„Zidovi na horizontu“ proširila je horizonte srpske i svetske aforistike.

Osim što knjiga „Zidovi na horizontu“ sadrži, do sada, najviše aforizama, odlikuje se veoma širokim krugom tema (mentalitet našeg naroda, ratovi, istorija, političari, stranke, izbori, vođa, policija, kriminal, pravosuđe, siromaštvo, kriza, život u metropoli, zdravstvo, školstvo, mediji, književnost, muškarci, žene, sport…), raznovrsnim stilskim postupcima, velikim uzletima duha, suštastvenim, britkim i veoma duhovitim mislima. Aleksandar Baljak je ovom knjigom učinio nešto najteže – nadmašio je Aleksandra Baljka!

„I kad je strasni kritičar posrnule svakodnevice, on nije moralista ni demagog. On je, jednostavno, satiričar višeg reda. Neimar našeg modernog aforizma“, zapisao je o Aleksandru Baljku prof. dr Ratko Božović.

Baljak je u aforistiku uneo i jednu suštinsku inovaciju, a to je opredeljenje da se aforizmi svrstaju tematski i da se unutar svakog bloka nađe najprikladnije mesto svakom pojedinom aforizmu. To je izuzetno zahtevan i dugotrajan posao, možda sličan onom kad forenzičari u bazi padataka traže identične papilarne linije. Ali takav postupak knjizi daje dodatni kvalitet i omogućava da se zbirka aforizama čita kao knjiga priča ili roman. Kao u savršenom pazlu ili mozaiku autor je svakoj rečenici pronašao idealno mesto i uklopio je u celinu. Tako knjiga „Zidovi na horizontu“ može da uđe i u izbor za Ninov roman godine.

Baljak je svojim celokupnim radom oplemenio aforizam, vratio mu sjaj i uzdigao ga u rang cenjene književne vrste. Istorija srpske aforistike pisaće se do i od Aleksandra Baljka. Aforizmi su ga učinili poznatim, a on im je uzvratio istom merom. Svojom pojavom na satiričarskoj sceni uticao je i na, od sebe mlađe, i na starije autore. Nastavljač je najboljeg u tradiciji srpskog satiričnog aforizma koju su inaugurisali i trasirali – lucidni Brana Crnčević, filozofski nastrojeni Pavle Kovačević i britki Rastko Zakić, u prvom redu, a zatim – i sarkastični Vladimir Bulatović Vib, mudri i dobronamerni Dušan Radović, te lirski Milovan Vitezović. U odnosu na danas aktivne kolege, da parafraziram jednog književnog kritičara, Baljak je „za zamah krila ispred aforističarskog jata“. Iako je Radoje Domanović bio pisac priča, a Baljak je aforističar, moguće je njihovo poređenje, jer je i otac moderne srpske satire gradio poente svojih dela na efektu paradoksa i iznenadnog obrta, što je jedna od osnovnih odlika aforistike. Kultna Domanovićeva priča „Vođa“ je paradigmatična u tom smislu, jer na samom kraju donosi neočekivano saznanje da je predvodnik za kojim ljudi bespogovorno idu zapravo slep, što joj daje obeležje dugačkog aforizma. A Aleksandar Baljak na temu vođe ima stotine vrlo uspelih sentenci koje su istinske mini-priče visokih umetničkih dometa.

Moramo istaći da je Baljak sve ove decenije ostao veran aforizmu i da nije, poput, nekih drugih kolega zapostavio ovaj oblik književnog iskaza, ili prestao potpuno da piše. Nije dozvolio da padne pod uticaj one škole mišljenja koja potcenjuje najkraću književnu formu. Naprotiv, Baljak je svojim uredničkim radom u „Studentu“, „Književnoj reči“, „Ninu“, „Dangi“, „Beogradskim novinama“, „Večernjim novostima“ i drugim časopisima i novinama izuzetno mnogo doprineo većoj čitanosti, boljem razumevanju, afirmaciji i popularizaciji aforistike, kao i njenom kritičkom vrednovanju. On je priređivač Antologije savremenog srpskog aforizma „Istorija afokalipe“, koja je objavljena 1987. godine. Stotinama svojih kolega pružio je dragocenu pomoć u izboru njihovih aforizma za autorske knjige. Bolje od mnogih autora zna njihove aforizme – kad i gde su ih objavili, koji nedostaje u knjizi, a koji se pojavio u dve. Priredio je i antologije srpske aforistike koje su objavljene u Poljskoj i Sloveniji. Čitavu deceniju je bio selektor „Satira festa“, jednog od najznačajnijih festivala humora i satire u Srbiji i regionu. Ponekad mu zameraju da je prestrog u ocenjivanju drugih, pri čemu se zaboravlja da je najstroži prema sebi.

Godine 1987. Baljkova knjiga „U granicama demokratije“ bila je zabranjena u „Prosveti“ i pre nego što je objavljena. U ozloglašenoj, ždanovljevski koncipiranoj „Beloj knjizi“ Saveza komunista Hrvatske našlo se šezdesetak njegovih kritički intoniranih opservacija na račun socijalističkog sistema u tadašnjoj Jugoslaviji. A ti napadi i osporavanja bili su upravo ono što je Baljku još nedostajalo da postane istinska književna veličina.

Veoma važno je da istaknemo da je život Aleksandra Baljka u saglasju s njegovim književnim delom koje odlikuju poštenje, moralnost, hrabrost, iskrenost, doslednost, nepotkupljivost, otvorenost i solidarnost. Njegovo stvaralaštvo pretapa se i prožima s njegovim životnim načelima, a njegov egzistencijalni stav ugrađen je u svaki redak koji je ispisao.

O Baljku je, upravo, zato nazahvalno pisati, jer sve što se se napiše bledo je u odnosu na to što on stvara. Baljka treba, naravno, tumačiti, ali ga treba, pod jedan – čitati; pod dva – čitati, i pod tri – pročitati od početka do kraja!

(Aleksandar Baljak; ”Zidovi na horizontu“,izdavač „Arhipelag“, Beograd, 2016)