Zadušnice
Sedeći na klupi između dva godišnja doba,
kao eho što dovikuje reči,
glas me vodi do prvog plača
sa plućnim krilima
još ispunjenim plodovom vodom
– mnogo godina pre grmljavine u kostima.
Sedeći na klupi između živih i mrtvih
glas moj među ljudskim planinama odjeknu.
Na prazno mesto između prosjaka i mene
sleće jedno vrapče. Zajedno ga hranimo:
on – mrvama svoga života,
ja – hlebom što mi ga dadoše na Zadušnicama.
(Prepev sa makedonskog: Isidora Bobić)
radio gornji grad 
