Čika-Živin brat, Beli Bora, bio je najlepši Ciganin u našem kraju. I umeo je najlepše da zviždi. Sve su ga žene gledale.

NJemu je jedna oficirka bacila sodu u oči, ali ga je promašila. Zbog ljubomore, tako su pričale žene. Beli Bora je bio jedini Ciganin sa plavim očima.

Oficirkin muž je Belog Boru jurio sa pištoljem. Vikao je: “Ako te je ona kurva promašila, ja neću.” Baba Mara, majka Belog Bore, skinula je maramu sa glave, čupala kosu i klela oficira i njegovu ženu, kurveštinu. Vikala je: “LJudi, ljudi, će mi ubi sina, zovite miliciju!” Ceo komšiluk se okupio, svi Cigani i mi. Kao za inat, nigde nije bilo Tarzana, najjačeg u nasem kraju. Beli Bora je u gužvi pobegao kroz baštu i sakrio se iza klanice. Kad je oficirkin muž otišao, Cvetko i ja smo otrčali da mu to javimo.

Posle je Beli Bora Čika-Živi i Tetka-Ruški napisao kartu iz Austrije, iz grada koji se zvao Vijena.

Sa njim je tamo bila i ona oficirka.

(Priča iz knjige Nakjuće, Prosveta, Beograd 1996; ‘Vorgestern’ Matthes und Seitz, Berlin 2011.)