I TO DA MI UČINIŠ

ne vuci me za rukav!,
što će mi to učiniti?
oprezno izbavi svoj pogled od mojih očiju,
i ne hvataj moje ruke, to ni slučajno!
nećeš mojim rukama mahati zrak,
to da mi učiniš?, nećeš ni namjerno!
ne drži me za lice koje vidiš
ne povlači me za rame u pokretu
ti simuliraš život
ponavljanjem radnji koje je tvoj pogled uhvatio
ne drži me za zagrljaj koji sam prekrižio na svojim prsima
ne stišći moj okovratnik stojeći mi iza leđa,
što će mi to učiniti?
ali što je to tebe briga!
što je tebe briga, ti si podanik lagodnog,
nametnik prisilnog reda,
ti se ogledaš u sva ogledala,
mrtvac kojeg pokapaju mrtvi!
ne drži te cipele u svojim prljavim rukama,
nikad nećeš ugurati moja stopala u njih
i ne pokušavaj primiti moje kosti, čupati moje meso
nema mjesta na meni koje možeš dotaknuti
nikad me nećeš završiti!
nebrojeno njih nepomično leži pod tvojim ogledom iznimnosti
ti ne pokazuješ nikakvu reakciju, ti nemaš odgovore niti pitanja,
što te briga!
ali ne drži mene za moje riječi
ne drži me za ono što gledaš da jesam

Kruno Čudina,17.4.2018; u sobi iznad vrta